Српски сион

Крој-7.

у благајницу Удружења, исплаћује рачуне, дозначене по председнику,, стара се око приплођавања новца по закључку одборском, саставља крајем сваке године билансу о имању друштвеном, годишњи извештај о стању друштвене благајнице и имовине, а до прве седнице одборске пред редовним заседањем Монашкога Сабора предлог за прорачун за идућу годину, који по Управном Одбору доставља Монашком Сабору на расуђење и одлучење. §• 33. Дужности одборских чланова јесу почасне, часницима пак Монашки Сабор може одредити извесну награду. Друштвени суд. §• 34. Све распре које настану у Удружењу решава коначно, са искључењем судскога пута, друштвени суд, који је састављен из 5 чланова, од којих по двојицу бира свака парбена странка између чланова Управног Одбора, а ови из истога Одбора још председника. Рекурсу нема места. Друштнено имање. §• 35. Друштвено имање састоји се: 1.) из неприкосновеног фонда, у који међу осталим улазе и прилози оснивача, 2.) из заклада и легата и 3.) из фонда за располагање, као што су прилози редовних чланова и потпомагача, као и приход свега иметка. Разрешење Удрз^жења. §. 36. Удружење се разрешава одлуком Монашкога Сабора, ако то реши бар 2 / 3 од свих чланова Монашкога Сабора. §• 37. У случају разрешења Удружења, иметак прелази на фонд Монашке школе, који се има од Св. Синода основати и којим

О тр . 217.

ће руковати Митрополит-Патријарх са два најстарија епископа, док се не би основало слично Монашко Удружење. §• 38. Фундације и легати, остаће и надаље код свога опредељења, но адм.инистрација њихова предаће сс у смислу воље дароватеља, по гласу основнога писма. Прелазна одређења. §. 39. Овај статут ступа у живот по добивеном одобрењу од надлежне власти. §. 40. По добивеном одобрењу учиниће све, што је у смислу овога статута потребно за сазив првога заседања Монашкога Сабора, одбор за спремање напрта статута, изабрани од збора манастирских настојатеља Митрополије Карловачке, држанога у ман. Крушедолу дне 26. новембра 1902.

Живела доеледноет! И ако је чл. XII. „ Привременог уреЏња емархија" од 29. Маја 1871. Јасно и тачно одредио број чланова за сваку епархијску скупштину по дијецезаша; и ако је онај сабор, који је донео поменуто уређење у својој „Уводној наредби" од 30. Јулија 1871., на основу закључка сабореког од 26. Јулија 1871. у §. 7. јасно и гласно рекао: „ . -Број заступника, који општинама дотичког пресвитерата по гласу чл. XII. речене уредбе припада, има им се изрично обзнаниши и ако су од то доба до данас сви административни одбори — сем горњокарловачког 1902. — позивали окружне протопрезвитере, да се по чл. ХП, прописан број чланова световних и свештеничких има изабрати за епархијску скупштину, ме^у којима је било и чисто радикалских одбора, као н. пр. вршачки; и ако је признати тумач автономних уредаба г. др. Жарко Миладиновић у своме „ Ту-