Српски сион

„СРПСКИ СИОН"

1>1Г. 7.

и чим има два, и чим се за први (XI.) | изјавио члан саборског одбора г. Др | Никола Ђур||вв г ..ћ, који је тим својим | што би рекли ( раћа Хрвати изнашашћем, што-но реч утерао у тикву и откорио очи свима досадашњим и нашим законодавцима и тумачима наших црк. народних установа; јасно је, да и саборски одбор знајући иретерану осетљивост г. Ђурђевићеву, а уз то бојећи се, да не искочи и из радикалског кола, као што јв оно 1897. искочио из владиног, нчје имао куд ни камо, него преклонивши главу и зажмуривши на оба ока, бојећи се погледа висећих ликова по дувару у соби, где се држе седнице сабореког одбора, патријараха и митрополита, који су муке мучили да очувају своју цркву и народ, узвикнуо: право, прависимо, тако је то, и тако нека у будуће буде! А на ком је основу дошао г. Ђурђевић до XI. чл., односно како је он дошао до тога, да данас чл. XII. не може више важити и да се по њему не могу обављати избори за епархијску скупштину? Дошао је до тога на основу чл. IV. привременог уређења, што у њему нема говора и о професорском телу пакрачке препарандије, о ком телу буди речено, тада, кад |е исто уре ^ење (1870.) гра^ено. није пакрачка препарандија ни постојала, те по томе о њему није могло ни бити говора у истом чл. IV. И чим дакле нема у њему говора о професорском телу пакрачке препарандије; то по тврдњи г. Радивојевој „постоји велико протуеловље" између чл. IV. и XII. по ком последњем чланку нема му места у пакрачкој епархијској скупштини. Кад се по тврдњи г. Радивојевој и ако не стоји у IV. чл. да и професорско тело пакрачке епархије има право бирати једног заступника за еп. скупштину, истом може то допустити, ако се избори обаве по чл. XI., и ако ни у њему нема спомена о истом телу, и да се онда не може доћи до никаквих правних аномалија, неправди и абсурдности; зар би св до њих дошло, кад би им се то дало, а избори се обавили на основу чл. ХП., чиме

| би се у чл. ХП. одређен број скупшти| нара за пакрачку еп. скупшхину само са једним чланом повисио? Ваистину не би, пошто бл тако решење одговарало духу поменутог чл. IV. Кад бисмо хтели, да се упуштамо у остала побијања наведених у истом чланку г. Радивојевом његових адвокатскософистичких тврдњи; могли бисмо испунити цео лист о њима. А нашто то, кад се и из ових примедаба наших види, на какве је танке гране стао г. Радивоје доказујући исправност поступка рајићких изборника — управо свога —, који обавише избор на основу чл.. XI., а не Х.Н, привреа. аог уређења епархија. Наонај вицг. Радивојев, који не потписарши ни сам своје право име и презиме под свој чланак, над писцем И. у „Богословском гласнику" о истом питању; не може се ништа друго што рећи, него да г. Радивоја није могла српска мајка одхранити, нити је он сисао српско млеко. Онакав је виц над онако објективним писцем, могао само учинити какав мелезан, ил какав пород курјачки, а не чист Србин. Слушали смо господу која знадоше имитирати разне животиње, а волели бисмо чути, како би г. Радивоје изговорио онај свој написани виц са оно „И—а". _ _ Д- Р0 п и с ерпеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) V. Ј а з а к. Визитација отарога монастирја Јаска, Јунија 21. 1753. Обрјетохом да сего монастира старога Јаска (идјеже Инокини нребивајут) храм јест воведеније Пресвјатија Богородици. Здатели сего монастирја невједомо котори сут. Прочтохом обшче собраним Сестрам полномошчни указ Них. Високопреосвјашченства Г. Архиепискона и Митрополита Павла Ненацовића. По сем Посљедует написание от Игумании даже до носљеднија о Хриотје сестри. I 1. Игуманија Еуфимија монахиња, родила