Српски сион

ђтр. 196.

„СР11СКИ

СЖОН."

В р. '1.

у радости телесни долазак и појављење међу људима Јединороднаго Сина Божјега са испуњењем свију богоугодних жеља и поверени Вам избрани народ ноуздано водећи небесноме царству на славу Бога Слова који је постао човек и благословен је у све векове. С превеликом љубављу поздрављајући Ваше Високонреосвештенство молвмо Вас, да се сетите и Ви нас у светим Вашим молитвама ка Господу, те да достанемо Божје милости. Пребивам У светоме граду Јерусалиму 1902. Децембра 25. Вашега Високопреосвештеиства у Христу Богу брат на услузи Дамјан с. р. Јерусалимски.

Автономија. Д. Р. (Наставак.) По смрти патријарха Рајачића, до^е за админиетратора митрополије владика темишварски Самуило Маширевић, који буде 25. Јулија 1864. и изабрат за архиепископа-патријарха. На молбу народног сабора, БВ, В. дозволи, да изабере из своје средине неколико чланова, који ће са арх. синодом заједно зготовити операте за расправни сабор, те да се еабор сазове, чим исти операти буду готови, да их узме у претрес. И ако се овамо од 1837. непрекидно и у саборима и у новинама говорило, молило и писало, да је крајње време, да се једном уреде наше црквено-народнопросветне ствари; кад се сакупио синодално-саборски одбор Септембра 1864. у седницу да започне поверен му посао, увидело се, да ниш је шшо јерархија, нити су народни шсланици слремили за сабор. У тој нужди и невол.и, не остаде одбору ништа друго, НвГО да С0 ПОСЛуЖИ лутеранским устројством. Нема сумње, да је од свију предмета, што их је исти одбор имао да зготови, у првом реду било уре^ење црквених оп-

штина, кога дотле у опште у нашој црква није ни било. Истина, постојале су и дотле бар у такозваном провинцијалу, а по негде и у војеној крајини, црквене скупштине, ал за њих није било никаквог писменог уређења. Не давно умрлом др. Теодору Мандићу, било је од одбора поверено, да направи нацрт за уређење црквених општина, што је он и урадио. За исти рече: „Мој нацрт за уређење црквених општина био је израђен понајвише по царском патенту од 1. Септембра 1859. и министарској уредби од 2. Септембра и. г. о уређењу јеванђеличке цркве обе вероисповести — — —. Користио сам се и нацртом устава јеван^еличке цркве обе вероисповести у Аустрији, који је генерална конференција 1864. израдила; а за црквено-школско и фундацијско имање којим црквене општине рукују, служила су ми за образац одре^ења „Општинског закона за вароши и села" од 24. Априла 1859. („ Усшмене из нашег црквено-народног живота" од Др. Т. Мандића, Н. Сад 1899. стр. 20.). „А што је — рече — из закона и урвдаба, које сам напред напоменуо, у мој нацрт ушло, то је свугде, где је требало, према јерархијском строју наше цркве удешено, те и према нашим приликама битно измењено, а у млогом и знатно допуњено било" (1. с. 21.). Какав је Мандићев нацрт био, не знамо; знамо само за нацрт синодалносаборског одбора „0 православним месним црквеним општинама", у ком не само да се многа, и то најбитнија наре|јења косе са јерархијским стројем наше цркве, него се косе и са самим лутеранским уре^ењем. Такоје н. пр. по лутеранском устројству парох председник у црквеном одбору и у црквеној скупштини (§§. 46. и 53. 1864.), дочим је по §§. 19. II. 38. синодално саборског одбора скупштинама дато право, да бирају себи председнике. а пароху је само остављено да седи с десне стране председника, ако не би за председника изабрат био.