Српски сион

Б?. 7.

„СРПСКМ СИОН".

0*р 199.

римокатоличка јерархија; како би данас све друкчије стајало! Овако, допуштајући и пристајући данас да се погази овде а сутра онде, овај или онај јерархијски принцип, а сутра иштући натраг и протестујући против њега код државне власти, што је ова дајући за право данас јерархији а сутра народу — сабору, напослетку приграбила све конце у своје руке, те је она господар и над јерархијом и над сабором. Потоњи су се сабори и саборски одбори — овамо од 1870. — у неколико пути бавили новим законом о црквеним општинама, но саборски закључци нису добили превишњу потврду, а предлози саборских одбора већином нису ни изнашани пред сабор, као они од 1890|1. и 1897. И тако важи и дан данас онај закон о црквеним општинама, што га је сабор донео 1865. а круна потврдила 10. Августа 1868. Сем других мана у истом закону, једна од главних му је мана и прописан начин избора чланова за црквену скупштину У §• 16. Дочим у целом свету, где се избори обављају листићима, па и у самом лутеранском устројству, по ком је као што рекосмо и закон о црквеним општинама гра^ен, бирачи код куће могу да испишу на листићу имена и да их само лично морају предати изборном телу; по истом закону, не сме нико донети исписан листић код куће, него мора пред одбором с&м написати на листићу кога жели предложити за скупштинаре, односно ако не зна писати, бар половину имена за скупштинаре исказати чрез лица, која одбор на то одредн. Данашњим се даном и код нас знатно умалио број аналфабета — који не знају писати —, а колики их је број био тек 1865-, па и данас се не да, а не да, што је не могуЛе обавиши инбор по исшом §. 16. И због те немогућности, до данас је толико и толико потрошено и времена и новаца, око истрага због незаконито обављених избора по истом §., а да и не спомињемо, каквих је отуда завада и освета учињено.

Уз непрактичност и неизведљивост истог §. 16., да се којом срећом није допуштало незадовољним странкама са решењем поднесеног црквеном одбору утока, било против самог начина избора, било против изабраних лица, да могу уток поднети административном, односно и саборском одбору, што је противно истом самом §. 16., што смо ми седничким записником сабора од 1865. доказали у брошури: „ Историја §§. 13. 14. и 18. П. Б. кр. рес. од 10. Авг. 1868.", Земун 1893. стр. 35., не би ни једне истраге због неправилног избора могло бити. Ствар би се решила код самог одбора, што је сабор и хтео, јер се још тада тврдило, не треба дати пута појединцима, да се због тога процесају. Наставиће се.

Правила за калуђере у темишварекој епархији Нриопштио : Д. Р. (Свршетак.) Глава II. 0 особитих должностех братии в монастирје живушчих. ОТДЕЛЕНИЕ 1. 0 должноетех наетојатеља. Правило 1. Настојатељ ваља да буде образ и примјер свакога доброга дјела братиам њему подложеим, да и они видећи његове добродјетели и добра дјела; тако исто поступати могу. Правило 2. Кои љуби братиу и ближње свое, тај ће от њи љубљен бити, тако и настојатељ дужан јест и он сву своју братиу једнако с љубовију предусретати, јербо нишча горе, ни ружние ние нежели с онима људима у кавги и немиру живити, с коима би ваљало мирно, љубовно и согласно време ироводити, јербо гди је кавга и несогласие ту је свака несрећа, и свако зло и погибел живота говори Сирах. Прзвило 3. Мислити и судити сваки может, а тако би ваљало и да буде, да је настојатељ свагда от подручнаго својего братетва иаметнији и иску-