Српски сион

Стр. 200

„СРПСКИ СИОН"

Б р , 7.

снији, зато полезние и лепше јест, и на већу чест настојатељу служити може, ако буде он гди нужда изискуе беседити свагда о душеполезних вешчех и науках говорио, и братијам своим повод давао у таковима стварима иолзовати се, и научити се, боље с мудрима беседами време проводити, нежел злато, сребро и драгоцјено камење преметати и броити вели Соломон. Правило 4. Настојатељ должен јест нозорствовати да се у дркви богослужение, добри норјадок, тишина и смирсние добро исполњава и по уставу дрковному правило води. да такођер и у трапези, која јест втора церков, то исто держисе. Правило 5. Сваке недеље једанпут, двапут и више пути, должан јест настојатељ братске келие посећавати и гледати да свуда и по цјеломе монастиру чистота буде, и да браћа не у снавању и празности, но у читању свјатих книга време нроводе, јербо читајући св. книге, кои ние мудар, тај ће се умудрити, а кои је мудар, тај ће сице мудрији бити. Правило 6. Настојатељ може самовластно све монастирске мирјане служитеље, како времена и дјела донесу собом у службу примити и отиустити, но свагда на то да позорствуе, да они људи кое буде у службу примао, честное их обхождение, и мјесто рожденија с добрвми атестатими осведочено и нодкрјепљено, иначе за ни отговарати будет. Правило 7. Како и колико имаће се у монастиру јести и пити, настојатељ о томе наређивати и заповедати буде, и нико от братии или от монастирских служитеља да се усуди без знања настојатеља каково буре с вином или с ракиом отворити и начети. Правило 8. Да би мовастир от дана до дана у боље стање поставио се, тако во первих и особито дужан јест настојатељ старати се, и трудити се, да добру, ношчену, трудољубиву, кои економију и правила церковна знаду, и кои се у нисању, чтенију и у језицима искусну братију у монастир прибавља и прима, и да такову за иолезне цотомке у свакому доброму дјелу при-

уготовљава и просвјешчава и свакому брату поособ да заповеда шта ће пословати, и какова дјела извршивати. Правило 9. Настојатељ дужан јест, како свое тако и братии своих отсуствие у табели отсуствујушчих записати, и назначити, гди је кои и колико се дана и у каквому иослу бавио јест. Правило 10. Љенога, непослушнога брата и унорнаго брата може настојатељ сам својом властију но његовој кривици на један дан от трапезе тако одлучити, да он с братиом у трапези седећи пред собом нреврнут тањир имаде, или докле друга братиа ручају и вечерају, житија свјатих отец у транезарији да чита Правило 11. Настојатељ када пође на пут куда из монастира, дужан јест једнога от заклети стараца место себе, на команди оставити, и братству зановедити, да њему како год и настојатељу свако подчинение и послушание показују и творе. Правило 12. Ако би кои брат у болест пао, тако настојатељ дужан јест човјечества и братољубија ради старати се за лекарство за здравие и за потребито болесному брату јело и питие. Правило 13. Онога брата кои се у економии и прочима монастирскима дјелима особито заслужена нокаже да похвали настојатељ и к већима и већма добрима дјелима да возбуждава. Правило 14. Настојатељ таковим начином све управление монастирское и свако послушание и повиновение от своего подручнаго братства имајући, дужни сут монастир от сваке шчете и несреће са свима силама своима бранити и хранити, и монастирску хасну умножавати, а у чему сам не буде могао са својом памећу постигнути и извршити, да припадне конзисториуму и совјета да ишче, иначе ако се која шчета чрез његову љеност, небре"жение и неспособност монастиру учини, власти својеј за такову отговарати буде. Правило 15. Настојатељ када буде новаца требавао от намјестика, на квиту да прима и да му се дае.