Српски сион

Број 8

„СРПСКИ С1ТОН*

С тр . 235.

ним хумкам назначени и отдјелени, и но знаменованију грунтриса свех такових изображенаго и томужде монастиру своему, и убо во первих от предреченија Администрациа Нашеја темишварскија, таже како од совјета нашего дворовоинственаго, тако и от камаре Нашеја равно придворнија потвреждаемија свех такових декрети даровалисја сут, просјашче того ради Нас всенижајше, војеже би за вјашчше, мучшое сих потверждение, и Ми тимже ауторитетом Нашим и милостију ц, к. средствием торжествено обичнаго оружија, чрез депутацију Нашу в Банатје нарежденују отправљати милостивјеше утвердити и сопотвердити, удостошшсја, ихже содержание јест сљеду.јушчее и убо: Перваго: От јеја во Хунгарии и Бохемии кр. В. здје учрежденија Администрации, оним которим касаетсја, со сим на вједомост и возвјестие даетстја, да на пристојное прошение калугеров монастира Бездина, сљедователноме по урјажденију Нашему, чрез обер-фервалтера Г. Ковачића, коих обстојанију зактеваемаја земља тако опредјелена бист, да онаја отстрани Оент-Петера даже до краја шуми, и притом от онуду к Монарии отходјашчему јарку, и паки их содержаемому винограду, сверху тогоже даже до пута темишварскаго, котори Сент-Петерски и Монарски грунт, одјељуе, от страни же Секусића даже до водонаг јарка, Мертвак именуемаго разтјазуетсја, котораја земља обаче на их уживание за сад издаваетсја, да они тују неирицјашсшвователно за их умотребленив обратјат , обаче никоим начином како своје собствено насљедствовати, нли притјажавати да могут, зане всјачески Господство —- земалское, земљаној фиршчкини или књагини содржано остаетсја. Дано в Темишварје Декемврија 13. 1740,љета. Граф Ешкоти. М. П г Ј. Б. Вихтер. Ђтораго. От иногдашнего римскаго цесарскаго величества оставшаго хоф-кригсрата, Теодосију Веселиновићу, игумену калугерскаго монастира греческаго закона Бездина, в Банатје тамишварском приказуетсја: да јест на јего пониањејшее нрошение, и о том во предреченом тамишварском Банатје, нињешњаго времене команду держашчаго генерала, такожде нрезидента, тамошнија Администрации Г. барона от Енгелсхофен устмено доказатаго извјеста,

нредпомјанутому калугерскому монастиру, за содержание свое зактеванују во содержимо грунтрису назнаменованују земљу, воспомјанутом Банатје, а навначе како она по урјажденију нредпомјанутија Администрации оиисана, и паки от того под числом 13. Дек. прошлаго љета опредјелена бист, а имено от страни Сент-Петера, даже до краја шуми и при том от тоље и Монари отходјашчему јарку, и поред того содержимому винограду, више тјех обаче, даже до тамишварскаго пута, који от Сент-Петра и от Монаре грунт дели, от страни же Секусића даже до воденога јарка Мертвак зовомаго и Мориша, таковим начином, јакоже здје сљеди придато јест, да за предпомјанути монастир Бездин, таковом земљом уживати, и тују употребити да может, и кромје изисканија всевисочајшија служби, и дља того от частосномјенутија Администрации во Банат.је тамишварском, при том у миру имут оставлени бити. Јеже јему игумену Веселиновићу за извјест, и ко јего управленију и обдержанију сосим приказуетсја. М. п. Из совјета воинственаго в Пожуње 16. Септ. 1741. Трети же от придворнија камари Нашеја, на тамишварскују Нашу Администрацију, за сију отслати рескриит сице глаголет: Благородни, благопочтени, особливо љубезни Господие и пријатели Нашу пријателску службу и поздравление, всегда готово представљајушче, на покорњејшее зактевание и прошение Теодосија Веселиновића игумена тамошнего недал-ече от Тамишвара обрјетајушчагосја калугерскаго монастира Бездина, и сверху того от Их кр. Администрации под числом 8. Јунија сего уже и уже к кбнцу приближајушчагосја 1742. љета, отдатаго извјеста, јест на тое сљедовало, предспомјанутому монастиру Бездину, онују земљу котораја по извјеетију от памјатствуемих љет, јегда јешче Банат иод турецким игом стајал, за их нуждное обстојание им предана била, но предвзјатом обхожденију и сверху того прислатом грунт-рису, и нритом назнаменованих хатаров, никоим обаче начином, аки собственое, нонеже Госнодство землское землској фиршчкини или књагини содержимо остает, но шокмо јединоју за их уживание и далшее уиотреблеиие ко чреиишанију иришом остављаешсја , которое таковим начином их кр. тамишварској Администрации за извјестне