Српски сион

Стр 236.

Р* 8

взјат возотвјетствуетсЈа, и о сем соутверждение издаетсја. Б ирочем на војакој страње Божиему покрову превручајушче. Дано в Вјени Дек. 28. 1742. љета. М. п. Јего во Хунгарии и Бохемии кр. Величества президент и придворни коморски совЈетници: — — За то Ми всенижајшое реченаго Бездинскаго игумена Беселиновића прошение, милостивјејше услишавше предсказанија тогожде монастира Бездина и грунта јего предходјашчим образом чрез комисију назначенаго Хумки-предјели или хатари по всјеми особитими нред Нами произнешених декретов клаузулами и еодержанијами, за онују јејуже и возљубленому Нам Илирическому роду, носимсја благосклоностију матернојуже благодатију, милостивјејше потвердисмо јакоже силоју сих, из полности власти Нашеја Цесаро-краљевскија во всјех, и чрез всја благосклоњејше потверждуем, без ушчерба обаче, јаковаго нибуд ирава чуждаго, наипаче же Божиих дерквах, за свидјетелство сих грамат, рукију Нашеју подписаних и привјешченоју печатију Нашеју Цесаро-кралевскоју потверждених, јаже дашасјт, в градје Нашем Вјење дне седмаго Месеца Февруарија љета тисјашча сем сот четиридесјат осмаго (1748.) дарств Наших осмаго (8.). Марија Терезија с. р. М. п. 0 Фердинанд граф от Коловрат с. р. На ирвељение от свјашченаго ц. к. вели-. чества собственое Јоанес Христофор Јениш с. р. Из ове се привилегије јасно види, 1соме је она и под каквим условима дата, те нека је наши меродавници мало озбиљније проуче и из ње изведу закључак: чији су манастири, и под каквим су условом дати на уживање калуђерима, и шта би могло следовати из непромишљеног каквог закључка о њима. НавеиЉемо још и привилегије негдашњег манастира у горњокарловачкој епархији Комоговине, који је манастир 1777. укинут. Исте ћемо навести оригиналним иравописом: I. Мш грофв Ердеи>ди Ференцв и>д Маћереке реке и Моиславине и вараждинске вермепе грофа вековечнаго капитана града Петринш и КостаМнице и краине Костаиничке заповедникБ.

На знанш даемо по швомб нашемв Жиртомв писм8 како слободно и мирно чинимо 1шв8 Овилокоса калВгера и «>стале кал8гере и нихов8 диркв8 и клоштарв шосВ направили подб градом Комоговиномб полекБ старе расВте диркве светога крижа по доп8ш;енк> госнодина бишкВпа МикВлића и господина бана Ердеи>дш Миклебша нихб Екселенше коимб изрбчисмо Едан фалатБ землге више и ниже клоштра подб црвн$ планин^ до 1«Јшавке и С8&16 и синокошВ в8 ПасчВше ниже Габора Кивичића оус планинб да их неима 8 реченомБ мест8 нитко бантовати заповедамо и заради нихове мировности дасмо имб «јво наше писмо р8ке наше ласговате потписано и навадномв иечатишмБ подцечаћено в8 Петринш данБ 5 (1.) А лт ^ стб месеца лета (1693.). М. п. ГрофБ Ердеида ФеренцБ. 11. Ми ФеренцБ КршцВфБ ДелиншмВновићБ, слободни баронБ ш КостаМншвца цесарове и кралшвске светлости «>брБСтарБ долних краинБ нок^пских и града Летованскога каиитанБ града нако Костаинице и краинБ ншм8 приложнихБ великих капитанБ. Даемо на знавш по швомб нашемБ и>тво реномБ листВ како калбгеромБ в8 Комоговине населгентмБ в8 краине наше костаиничке далис8 населишће и землге такБ и>ране какБ за камен1е околб реченога клоштра Комоговине господа и>фицери и коменданти коста&ничкхи предецесори наши, тако и ми все «>не земл№ синокоше, виноградБ, крБчевине на коегодерБ шд господе предецесоровБ нашихБ листе или иотврћенш имаго реченимБ калбгеромБ комоговинскемБ даемо изрВчамо и в8 нихб мирне чинимо коимб земл1амБ или територи8м8 меће швакБ ес8 наимре: кади ПастВша в8дара в8 С8нго потокб, цј С8вге на бродоћесљ, кое естБ н8тб шнимб п^гомб мимо Габора Драгића землге иоврхБ Блатннка Ш Блатннка на Максима Филиповића кВћиице, ш Филииовића к8ћиш;а шгредкомБ обрхБватнгенице в8 поток КишаввВ, 1и?шавкомБ доле вВ С8нго, ш С8нш гаркомБ в8 црБнВ планинВ, да швде именоване землге мирно владати и дрБжати мог8, и да ихб в8 томб нитко подб в6лико биршагБ и каш;и18 бантовати неима речени пако калбгери да всегдарБ коменданта града швога Костаинице вб всакомБ краинскомБ дбгованго носл§-