Српски сион
г
V?. 8 „СРПСКИ ШОН."
Љета гасподња 1902. на „мајском сабору", поступано је од стране кр. повереника у свему онако исто, као што је поступано 1875. Па кад се не нађе нико да учини сходан предлог Милетићевом иредлогу, и да упита, како то могке бити ; а тако исто је Његова Светост као председник саборски, морала да сиђе са свог места, кад је комесар дошао, па се пико не нађе од рндикала да предложи бар за у будуће, да се ноступи по предлогу Милетићевом од 1875. т. ј. да председник не узмора силазити са свога места; питамо: зар и то не ноказује, да ипак има неке разлике између слободоумпе — Милетићеве — странке и данашње радикалне? И чим је има, требала би радикална странка и због тога да један тон пусти од свог хвалисаног јунаштва. * *■ * Новосадска црквена скупштина, у својој „значајној" молби од 22. октобра 1898. поднесеној Његовом Величанству ради сазива народно-црквеног г-абора — сад јој не пада на ум, да иште продужење сабора — коју је саставио г. др. Емил Гаврила, између осталог искаше и ово: „-—• — да се ван крепости стави превишња одлука од 20. Августа 1895., којом се потврдила продаја земљишта каје манастира Беочина; да се ван крености ставе сви досадашњи наметци, који су чињени на саборским одлукама и уредбама." Па је л „мајски сабор" шта радио на томе, да се све то отклони иукине? Није. Он је имао преча посла, и није доспео ,ва се бави и тим ситницама. А кајино је питање решено онако баш по радикалски т. ј. да се позову судови, да у будуће без дозволе саборске не могу ни једно народно добро на другог превести! Нек се сравни закључак „хајдучког саборског одбора" у погледу продаје каје, са овим решењем „мајског сабора"; па ће се видети, који је мужаственији. Шта више у истој је молби мољено и то: „да се српски језик употреби у превишњим отписима, који се сабора тичу и на њему читају, да се и кр. повереници према сабору српским језиком служе, а срп014н о :јол м.ц.
С тр . 241.
тако исто, да се и саборске одлуке и уредбе, као такове и то на српском језику подпосе на превишњу потврду." А кад тамо „мајски сабор", не само да се и потписао под адресу на мађарском језику написану, него је и саборски одбор представку своју у погледу манастирског питања, поднео и иа мађарском језику! Не види л се и из овог, да има разлике између „мајског сабора" и саме молбе новосадеке скушптине односно др. Гавриле, због чега и сабор и саборски одбор треба за један тон да пусте од свог хвалисаног јунаштва. А све је то учинио с тога, што се пре састанка саборског учинила позната погодба, шта се сме радити, а шта ни сме. То је плод „радикалног опортунитета", тог светског чудовкшта; јер може ли бити већег контраста од радикалства. и опортунитета! (Свришће се.Ј
Д 0 п и с и. Испод Петрове Горе. На западном крају Петрове Горе, онамо према Купи, емјестиле су се трц српске православне парохије: стиианска, киринска и бовићка. Њихову сјеверну и западну залеђину запрешили су римокатолици, па су ове три парохије са сјеничачком сјеверо - западна етнографска граница између Срба бановчана и покупских Хрвата. Српски живаљ ових парохија насељен је овуда око год. 1687., а први бијаше насељен Кирин, који је то име добио по римо-католичкој цркви св. Квирина, која је 1501. год. била жупна црква. Народ овај, насељен овуда бискупом Мартином Ворковићем, морао се обвезати, „да ће бискупу загребачком п његовим наслиједницима те опатима топуских цистерцита вијерно олужити и дажбине им плаћати". Како су загребачки бискупи преко својих чиновника „миловали" насељене „Влахе"; показала нам је то буна год. 1701., изазвата због злостављања Србаља. Отпор српски био је тако јак, да се нослије није впше покушавало дирати их, шта више, послпје тога устанка престадоше Срби кметовати, јер добшпе земље као и остали Граничари. Послије рата са Турцима, год, 1788., знатно се повећао српски живаљ ових крајева, јер се тада пресели у Банију 813 породица српских из Восне, 16