Српски сион

О тр . 2?0. СРПСКИ СИОН Б р . 9.

Епархијској Управи, а нарочито Високом Предсједништву, да оно иде за тим, да до скунштине и не дође, него да и на даље подржава незаконито стање, сунституге и устарабарски одбор. Ко је у тој ствари необавијештен, рећи ће можда: „па и јест тако." Ал ми ћемо доказати, да баш није тако, него баш на против, да је Управи много стало до тога, да се скупштина одржи, и да даде рачуна о досадашњем раду своме. И зашто на пошљегку да преза и страхује, кад је рад досадашње Управе, нарочито рад Високонреосвештеног Госп. Епископа, отворена књига! Ено сваком, ко се зато интересира „Извјештаја" о раду Епарх. Управе ове од 1. јануара 1880. до 31. Децембра 1902. на ко има иоле у себи пошгења и увиђавности, тај ће из далека још скинути каиу Управи овој, па рећи: „Хвала на својском заузимању и мушком држању око одржања чистоте св. нам Православља, реда, рада и дисциплине у Дијецези овој!" Године 1888. 1891. 1893. сазвана је Епарх. скупштина, ал се није одржати могла. И 1897. покушаји су чињени, али ни тада не дође до ње ради познате буне не било јо} трага! А ко за ту буну гријех на души носи, нек му на души и буде! Доста то, да се ни једна од тијех скупштина одржати није могла, а из проста разлога, што ни на једну не дође довољан број чланова, да би се у смислу саборског пословника, кога су нрве три скупштине (1871. 1875. и 1880.) усвојиле, радити могло. Раштрканости Дијецезе наше и слабој комуникацији није тек управа крива, а није богме ни сам Госп. Еаискон, јер „далеко су до Комића нути." Гђе је Јасеновац, а гђе ли Зрмања! Иницијативом Високопреосв. Госп. Епископа сазвана је ево и ова Епарх. скупштнна, на ето ни те неби! Јавна штампа наша држала је као у воску, да ће и „ромица" на скунштину доћи. „Нека каже — нитко не сумња у наше родољубље. Доћићемо, па макар и 10 дана у Плашком остати морали." Само што не веле: „Ко не доша' на бој на Косово. . . ." А кад тамо, а оно опет ништа. И сад

наравно има стотину приговора. Приговарају између осталога Управи и то, да је позиве касно разаслала, Но ни то не стоји, јер нозиви су разаслани 10 дана прије скупштине, а Унрава ниЈе знала, нити знати могла, да ће нослије онако лијепијех прољетнијех дана затрпаги снијег преко кољена, „на нам младим иута препријечити." Силни брзојави из баш врлетне и неприступачне Лике и Крбаве сведоче нам најбоље, да су благовремо обавијештени епарх. скупштинари. Тако нарох Плочански, коме је пошта чак у Ловињцу; парох Дебело-брдски, коме је пошта у Бунићу; нарох Залужнички — у Врховинама и т. д. извињавају се, да ради мећава доћи не могу. Парох Сувајски, који је тако рећи с ону страну свијета, и тај долази покасно, а све онако стар и немоћан. И Мазински парох, до кога „ни орле" не може, долази, а тек не може се и не смије нретпоставити, да је ради „промјене зрака" на онаком злу у Плашки посегао. Кад је дакле позив на вријеме стигао у Сувају и у Мазин, богме све могао је још лакше и брже у — Карловац. Па и неки Агбаба долази ијешице из врхврце Лике, из Грачаца, а то значи, да је и пазван био. Нећемо тврдити, да су баш сви скупштинари благовремено обавијештени, и ако сви нозвани, ал тек опет морамо одбити нриговор, да је скупштинаре требала власт у рекомандираном писму посебице нозвати. Ма дајте ви господо створте најприје извор за таке и сличне трошкове, па онда заповиједајте! А и она] нриговор, да је дан скупштине требало у званичном органу објавити, и тај приговор сам по себи пада, јер у овоодносној уредби нигђе не сгоји, да то бити мора. Власт је позвала скупштинаре путем парох. звања, јер у њима има највише вјере и ноуздања, премда се је на жалост на више мијеста у том погледу на „врбов клин" наслонила. Најлакше је рећи: није стигло. Не тако, господо, не! Та већ и вранци по крововима знаду за ону: „у сриједу на сриједу." Ал на што дуљити. кад су нам повраћене доставнице најбоља за то гаранција. До понеђељка 14./27. Априла т. г. стигло је 146 доставница, од којих ни једна није при-