Српски сион

С тр Ж8.

СРПСКИ СИОН

моћну улогу и сва решења њихових највиших власти може државна вдаст уништити и решење по својој вољи донети. Уз то сабор не може без потврде крунине донети ни свога пословника, а да и не спомињемо каква му је слобода остављена при одређењу дневног реда, и како се одржава и пази на време састанка сабору. Ну, што српски сабор није знао у своје време прибавити себи онаква права, каквих је румунски прибавио; за то носе одговорност наше вође и странке, односно и сам народ, који их је бирао за своје посланике, и њихов рад по команди одобравао. Ако се игде, ту се може применути она пословица: како си дробио. онако ћеш и кусати! Кад је народу нашем у своје време говорено, не радиш добро народе, осветиће ти се љуто то; он је такве гласове исмевао и презирао оне, који су му тако говорили, И он поред свега тога, и дан данас не ће да слуша савете мудрих људи и да увиди, докле су и њега и цркву и школу довели људи, који нису дорасли били за уређење народно-црквених ствари, односно којима су преча биле фразе и неизведљива западњачка начела, него истинска потреба и корист и црквина и народна; него и данас слуша и поводи се за људима, којима ни до чега другога није стало, до ли до сујете, да се покажу, како се народ за њима поводи, а многима и до личне користи. У осталом, наш народ није дете, па кад њему гове данашње наше стање на црквено-народном пољу; кад њему није жао за потрошених 300000 — 400000 фор. на саме саборе и саборисање, да до^е до онаквог устројства, а да не рачунамо потрошених бар 200000 фор. на саме изборе и зборове ; — онда нема смисла кварити му радост и уживање у тако „свесном" раду. И ми познавајући лаковерност на- | шег народа, што је његова карактеристика од памтивека, што најбоље пока-

зује историја нашег народа ; уверени смо, да ће се он још дуго и дуго дати заводити и ићи за људима од сорте Крунослава Јовића, Антуна Стражичића, који су неко време главну и одлучну улогу играли на црквено народном пољу, и тој његовој лаковерности има се приписати цео наш рад овамо од 1861. године до данас, а и дан-данас Јесте, не ћемо да кваримо радост уживање нашем народу у раду на црквено-народном пољу, пошто би свака реч у том погледу изговорена, била што-но реч изговорена у ветар; ал не можемо, а да се пе осврнемо на држање нашег епископата од 1869. до 1875. године, т. ј. у времену, кад су поменута напред уређења и устројство саборско гра^ено. Рекосмо да је IX. зак. чл. од 1868. наша црква стављена на лутеранско устројство, које не познаје и не признаје јерархији никакву власт у управи црквеној, него је сву пренесе на народ. А рекосмо и то, да је у томе главна кривица на патријарху Маширевићу, односно јерархији од 1868. године. Јер да се она том приликом — т. ј. кад је министар Етвеш изнео пред угарски сабор законски предлог IX. чл., држала онако како треба; не би он могао бити донесен онакав, какав је. Румунски митрополит барон Андрија Шагуна, и ако је у горњој кући изрекао министарству своју хвалу на донашању онаког законског предлога, поред свег тога, што је уверен био, да он не одговара учењу православне цркве, а што је тако чинио, чинио је из рачуна, пошто је њему требало законско признање устројства румунске митрополије у Угарској; при донашању органичког статута, знао је досша и сачувати еиисколалнч каракшер своје цркве и иоред онако лушеранског IX. зак. чл. од 1868. Наша пак јерархија, на жалост није га знала сачувати ни при донашању епархијског уређења, ни при уређењу митрополијсЕсо -црквеног и народно-школског савета, ни при грађењу саборског устројства. А уз то, није била у стању