Српски сион

Јк 8.

С рпски

сион

Стр. 259

извести и уређење архијерејског синода и обезбедити његово уредно држање, него и данас важе за архијерејски синод препотопска наређења, а његово држање зависи од милости, а да и не спомињемо о његовом делокругу, који је спутан тако, да се маћи не може без ту^ег одобрења. Да се види, на какво је црквено становиште и поред IX. зак. чл. од 1868. ставио митрополит Шагуна румунску цркву, навешћемо следеће. Мудри Шагуна, ставио је у I. чл. општих одредаба ово: „Православна романска црква у Угарској, као независна црква, по свом тако!ђе законском чл. IX. од 1868. зајемченом (?!) канонском праву — уз неповре^ено одржање највишег надзорног права ЕВегова Величанства, на основу заступствене системе, самостално уре^ује, управља и врши своје црквене, школске и закладне пословв, у сваком јој саставном делу и чињеници", те тиме обезбедио епископални карактер својој цркви. А ми Срби? Ми смо све и све уступили сабору, једино што се делокруг сабора не простире на догматичне, вероучне, обредне и литургичне ствари и на дисциплину у духовним стварима, која се односи на црквени запт и ред, и што установљење броја и опсега парохија, протопрезвитерата и епархија, оснивање нових и укидање постојећих манастира, устројење црквених конзисторија и митрополијско-црквеног савета бива са преслугиањем архијерејског синода. Па како по томе архијерејском синоду није дато никакво позитивно право ни у тим питањима, него само да се има и он упитати за мњење евентуалних саборских закључака, а влада може његово мњење да уважи или да не уважи; то му је и — тиме дато толико, колико ништа. Шта више, камо среће, да му није ни то ништа дато, те се бар не би могла на њега бацати одговорност за ту^у кривицу и рачуне. Митрополит Шагуна, није био љубитељ нејасности, завијања и фраза, него се држао принципа јасности и одреЈје-

ности -—, те је с тога и ставио у § 116., да истина како редовне, тако и почасне приседнике конзисторијалне бира епархијска синода — скупштина —, ал се избор њен подноси епископу односно архиепскопу на потврду и како једни, тако и други треба да су.потпуно способни и заслужни на црквено-школском пољу. Уз то се приседници конзисто ■ рије бирају доживотно, и у конзисторнјама нема световних чланова. У § 162. да истина почасне чланове митрополијске конзисторије — апелаторије бира народно црквени сабор из међу одличних црквених лица, ал избор њихов потвр^ује архијерејски синод, и као што су у конзисторији само свештена лица, и доживно изабрана; тако су исто и у митрополијској конзисторији. И тако састављена конзисторија и апелаторија, са одређеним им делокругом и ако не одговарају строго канонском наре^ењу, по ком је у епархији епископ, управитељ, а чланови конзисторије су му само саветници, на чије се савете није обвезан — -уз своју одговорност — обзирати; ипак су му блнже него наше конзисторије и митрополијекоцрквени савет, у коме не само да има по једна трећина световњака с правом гласања, него и свештеничке чланове, власна је бирати епархијска скуппггина, односно народно-црквени сабор слободно без икаквог обзира, каква ће лица иЗабрати за чланове, те за то могу доћи и у једно и друго тело, људи неспремни, а уз то највећи противници епископупредседнику, односно митрополиту-патријарху. За архијерејски је пак синод ставио у §. 171., да се у њему расправљају црквене, духовне, верске и веронаучне ствари; да се сваке године једанпут има сазвати. Као што у саборским седницама круна не шиље свога повереника; тако га исто не шиље ни у архијерејски синод. Код нас пак не само да се архијерејски синод не састаје у седнице сваке године по једанпут, него и кад се допусти седница, пре тога мора да се о-