Српски сион

С тр . 280.

СРПСКИ сион

Б р . 9.

сљедство, да је у години 1816. држање Епископског Сииода обустављено било, кое је све једнако трајало до године 1837. За цјело то време без Синодалнога утицаја непосредствено су од Његовог величества наименовани били за са свим нове Енископе: Лукиан Мушицки, СтеФан Станковић, Георгиј Хранислав, Максим Манујловић, Н. Јоанновић, Герасим Рац и Ј. Јоановић (А Јосиф Рајачић и Пантелеимон Живковић изостављени су, дакле ови су валда Синодално избрани били, или нису ни избрани ни наименовани били, него су се сами начинили Епископи:) а премјештени Јосиф Путник из Пакраца у Темишвар, СтеФан Станковић из Будима у Бачку, Максим Манујловић из Вршца у Темишвар, Јосиф Рајачић из Далмацие у Вршац, Пантелеимон Живковић из Далмацие у Будим". Из ови примјера направио је Г. Епископ Платон, да је то постало у нашој Цркви предание, кое толико ваљада важи код њега, колико и канони. У почетку каже, да је „правопротивно самовољство" узрок што се нису Синоди држали, него су се без Синода наименовали и премјештали Епископи наши; а на посљедку из ти по правопротивном самовољству догодивши се неповољни за нашу Цркву сљедствија, изводи предание за нашу Цркву, то је љепа иосљедност умствовања. Незна се ии то чие „правопротивно самовољство 41 разумјева Г. Еаископ Платон, јели политическе државне власти, или Архиепископа наши; ако прво разумие, онда то исто стои и о његовом премјештенију и по тому премјештение његово не може ништа важити у овом времену, кад такова правонротивна самовољства не могу имати мјеста; ако ли подмеће то „правопротивно самовољство" покојним Архиенископима, онда би требало да то докаже, и ако не докаже мора онда се сматрати као клеветник умерши они Архијереа, кои нису газили устав и основоположенија свое Цркве, као што он гази, него су и сваком приликом и противу највеће силе и најјачег самовластија бранили. И кад он жели, да се мртвом Епископу суди, јели скривио живој цркви; тако исто мора пристати и на то да се и њему живоме суди тога ради,

што таку клевету баца на мртве Архијерее — он иде на то да се одбрани чест мртвог Енископа; а и ово ће ићи на то, да се одбрани чест умерши Архиепископа. А што се тиче наведени примјера од наименовања и иремјештања Епископа без утицаја Синодалнога и ту показуе Г. Епископ Платон незнање свое. Епископи ти ниеу без утицаја синодалнога наименовани. Године 1816. држан је Синод на ком је био краљевски комесар командирендер варадински Барон Сигентал, и на упразнену Арадску Еаархију, кое је Епискон Павао Авакумовић 1. Августа 1815. умро, изабран буде за Епископа Синесиј Радивоевић, но у сљедству многи ден^нциација, кое су у оно доба јако царствовале и имале код вишег мјеста много важности. ние одобрен ни иотврђен. На често предлагање Архиепископа Стратимировића средством Дворног војног Савјета дозвољено буде 1824. године у присуствију истога комесара Сигентала Синод за избор Епископа држати; и будући да на избор Синодални 6. Јуни 1816. године учињени никакво рјешение царско средством Синодалног Комесара Синоду јављено ние, као што је пређе увјек бивало, којом је приликом обично комесар царски носље објављеног височајшег царског Рјешенија и Синод закључавао; зато се Синод овај сматрао као продужение Синода 16. Јун. 1816. године држанога и до ове године своим начином незакљученога. У овом Си ноду предложени буду Архиепископом Синодалном избору за Епископа Арадскога) Максим Манујловић Архимандрит Хоповски, Нестор Јоанновић, Игуман Бешеновачки, ј Мојееј Поповић бивши Архимандрит у Буковини и избран буде Максим Манујловић; на мјесто Мојсеа Миоковића, кои је 14. Дек. 1823. умро, за карлштадску Диецезу I предложени буду Лукиан Мушицки, Архимандрит Шишатовачки, Антоние ГраФ Бранковић Архимандрит Гергетешки, СтеФан Станковић Архимандрит Ораовачки, и избран буде Лукиан Мушицки, а на мјесто ЈосиФа Путника, Епискона Пакрачкога, кои' је нредстављен ЈБеговом величеству, да се нремјести у Темишварску Диецезу где је 25. Јуниа 1822, умро СтеФан Авакумовић,