Српски сион

Бр. 9.

СРПСКИ

сион

Стр. 279

Комисар сшет чита редакдију и пита хоће ли одбор или скушптина решавати? Гласови неки: А шта ће бити с рекурсом ? Др. Милетић најпре да решимо да ли скупштина или одбор, па онда о рекурсу. Патријарх: А може ли онај решавати који тужи ? Комисар : Да гласамо ! Који су за одбор, нека устану. (Устане већина, 46 гласова.) Сад хоће ли остати да се сваком остави слободан рекурс или не? Мисли да нема нигде да рекурс није слободан. Пуковник Заставниковић: Има. Миковић вели да се мора дозволити рекурс; ако се скупштина сложи с одбором, онда апелате нема, а ако се не сложи, онда нек иде на консисторију. Петровић вели да је то бирање тајно, на из таког бирања не може се родити распра, јер не зна се ко је коју цедуљу дао. Ако не би знао писати, онда одем к асталу и на то онредељеном одбору кажем да ми напише кога хоћу, а за што тога хоћу, ту нема нитања. Трифунад: Онда рекурс нек буде, ако је који изабран који нема квалиФикације. Петровић : Така цедуља онда није тачна но се баци. Милетић хоће да се дозволи рекурс, ал нек иде на скуиштину, почем је остављено да одбор регаава нриговоре, јер скупштина је власт, од које је одбор постао, и одбор само заступа скупштину. Др. Хаџић: Ако се правила нису пазила, онда може кривица пасти на цело тело или на поједина лица; ту треба рекурс; наводи два случаја; и држи, да рекурс треба да иде на консисторију, јер консисторија има да мотри да се правила држе. Мајор Давидовац : Да се један пут у кратко свргаи, нека се гласа. Најбоље би било да се изостави, да се не да народу повода да парнице тера, адвокате тражи и на то новце троши, Комисар резлаже питања и позива на гласање. Владика Кингелац: То би била виоленција слободе појединих људи. Комисар: Који су да не буде рекурса. (Већина, 29 гласова; и тако се из редакције изостави оно: „и нутем рекурса епархијској конзисторији".) Из овог се дакле јасно види, да по § 18. А. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868., нема места ре-

курсу на административни и саборски одбор, против решења црквеног одбора у погледу поднесених му рекламација због начина самог избора, или изабраних лица. Што дакле у том погледу реши црквени одбор, то је решено, и нема дале аиелате. Па кад овако стоји са поднесеним приговорима против самог начина избора и изабратих скупштинара; јасно је, да се епархијски вршачки одбор јако огрегаио о рескриптуално наређење, што је на просту молбу — да баш не кажемо оптужбу —, послао два своја изасланика, да буду присутни при избору х ј 3 скупштинара у панчевачкој општини. Како је панчевачка црквена опгатина поднела уток саборском одбору и против изагаиљања истих изасланика, а и иначе против мегаања његовог у рекламације, гато такође не спада у делокруг административног одбора; љубопитни смо, какво ће регаење саборски одбор донети у том ногледу. Подједно се усуђујемо овом приликом упозорити саборски одбор, да би требао да донесе начелно регаење у погледу досадагање незаконите праксе, да се против регаења црквеног одбора у ногледу начина обављеног избора скупгатинара, одноено изабратих лица може приговор поднети административном односно саборском одбору. §. 18. П. А. кр. реск. од 10. Авг. 1868. са свим је јасан, а и из саме дебате саборске код тога §., види се, да сабор није хтео да буде даље призива. А погато је још 1895. у 189. бр. „Заставе" карловачки „Срђа" рекао, да је радикалски принцип: „закон је, закон, и закон се има онако схватити, како гласи, а не по „интенцији закона", и да обичајно право само тамо важи, где нема писаног"; то саборски одбор треба у том смислу и да донесе своје тумачење поменутог § 18.

Патријар Јосиф Рајачић и владика Платон Атанацковић Приопштио Д. Р. (Наставак.) На том истом листу ниже говори Г. Епископ Платон овако: „Правопротивно самовољство у вопросноме предмету повукло је то за с. Цркву нашу неповољно