Српски сион

С тр. 286

СРПСКИ

СИОН

Како буда-пештанске новине не јавише, да је Његово Величанство благоизволело удостојити своје пажње и Његову Светост, као што нису јавиле ни за риаокатоличку јерархију; то је неким нашим новинама добро дошло, да својпм вернима обзнане, како је Његова Светост код Његовог Величанства тобоже у немилост пала. 0 чему баба мисли, о томе и снива! (Св. Оинод буховинско-далматинске митрополије), састао се у седницу у Вечу, и 1. о. м. отпочео је свој рад у ризници св. тројичне цркве. Сем осталпх ствари, претресаће спнод и питање о тачном нормирању спољашњи односа православне цркве према државној власти, који на^жалост до сада није тачно нормиран био, него је државна власт кад овако, кад онако тумачила право врховног надзора. Кад се реши то важно питање, проговорпћемо коју више о њему. Вуковинско-далматински се синод састаде у седнпцу, а кад ће синод карловачке митрополпје, кога толики и толико важни пословп чекају? Сем владика буковинско-далматинске митрополије, митрополита др. Владимира Репте, владика др. Герасима ЛвтрановиЛа и др. Ликодима Милаша, присутни су у синоду са саветујућим гласом румунски посланик на царевинском већу прота Лоиовић и протојереј бечке општпне протојереј Михајило ЖишиЖ. Синодски је бележник Дионисије Ђејак. (Мостарски митрополит.) Св. синод васељенскецариградске-цркве, изабрао је за мостарског митрополита др. Летра Зимонића , професора богословије у Рељеву. Зимонић је и од Његовог Величанства цара Фрање Јосифа I. нотврђен за митрополита, и отишао је 13. о. м. у Беч да положи заклетву. Зимонић ће бити рукоположен у Сарајеву, а за тим ће се на свечанп начпн обавитп његово устоличење у Мостару. И ако је Зимонић, син познатог јунака и војводе Вогдана Зимонића; ипак ће и он као и покојпи Перовић имати горкпх часова у Мостару, а то с тога, што „прваци" не признају за митрополита онога, кога „народ" не изабере. (VI. Главна скушптина „Савеза српских земл.орадничких задруга и централне касе српских привредних задруга" у Еуковару 7/20. маја 1903. Радујемо се што по сјајној посети ове скупштине и од стране задругара као и од стране ваљаних родољуба можемо костатовати, да је спасоносни привредни покрет, узео широка маха код овостраних

Срба. И време је већ било да се и ми латимо озбпњна посла. У очи саме скупштпне одржана је конференција, која је до по ноћи трајала. Под председништвом Вл. Матпјевића већало се овде понајпре о искључењу млекарске задруге ковачевачке из Савеза. Заступници исте задруге жалили оу се на поступак Савеза. Но председник конференцпје као и секретар савеза оправдали су поступак савеза тпме, што је иста задруга променила баш онај параграф прзвила, који се противп прнципу правила, која је истој задрузп Савез послао. Чим задруга измене правпла у смислу захтева управног одбора Савеза, биће примљена опет у Савез. На пнтерпелацију пароха Б. Поповића, зашто неке привредпе задруге нису прпмљене у савез, и ако је IV. главна скупштина изменила своја нравила баш ради тога, да би могле и ове у Савез стунити — одговорпо је тајнпк Савеза, да исте задруге нису примљене у Савез, што се управнп одбор Савеза већ код ципеларске задруге новосадске, која је у савезу, уверио, да ове задруге нису Рајфајзеновске. Говорио је о потреби новог занатлијског савеза. Затим је и парох Божа Попови!) признао потребу таковог савеза, али предлаже да се дотле, док не ступи у живот тај Савез, исте приме под окриље овога Савеза, те да се изабере један ревизор, који би бпо саветник задругама и процењпвач њиховог иметка за кредит њихов код Савеза. 0 томе се дебатовало доста и најпосле одлучено је, да се овај предлог сматра као жеља ове конференцпје, упућена Савезу, а да се не пзнаша на скупштину. Још се саветовало о избору почасног председника, о попуњењу упражњених места у управном одбору, као п о измени два параграфа нравила Савеза. Сутра дан после призивања св. Духа обављена је скупштина прво Савеза земљорадн. задруга, а за тпм централпе касе. Извештаји су узети на знање. Председничко место није попуњено. На места у управном одбору изабрате су старе личности, осим двојпце, који се селе из Загреба. После овога држао је лаким и јасним слогом говор „о комасацији" инжињер Ј. Татић. Поводом овога говора развпла се жива расправа, у којој је учествовало доста говорнпка. Једни су говорили „за" а други „против". Најпосле је дивним разлозима прискочио у помоћ тврдњп говорника о потребп комасације парох Радослав Марковић, чпм је и ова распра довршена. Затим је говорио В. Муачевић „о земљорадњи."