Српски сион

тижи ш-он

1ЈТР. 200.

мјесту они Архиеиископа, који су ао положенију и отношенију наше цркве к држави били и пређе овога случаја дуго време и у грађанском отношенију Началници и остали непрестано по нужди представници парода у овим Државама, и као такав морао сам Црквом и народом управљати онда, кад су људи наши остали као сироте без свое праве влаеги и морао сам заузимати се за њи код законога нагаега цара, у томе ми послу тај канон ништа ние сметао. 81. канон Апостолски говори: не подокаетх бпТскопВ кдаклтисА ка народнаА пракижТа, но не8п$сти , г(лн«> кмти при д ^кл^-к цбркокнћ^х. Или оуко дл вВдетх оук-кжденк сегш нј ткорити, или да к ^ дјтх изкержжх." На тај канон одговара Г. Епископу Платону црногорски наш Православни владика, кои зато, шго нема народ црногореки и не може по околностима своима имати другога владјетеља, дужиости владјетелске код свога народа извршава. Ја се нисам „вдавал-Б" у народна правленија, јер никаквога ние ни било, него сам замјењао црквеним моим правленијем народно правленије зато, да сачувам и одржим Цркву нашу и народ наш у цркви ; а Г. Еиискоц Платон^ „вдавалт>" се у народна правленија, почем се начинио органом и орудием Маџарекога правленија. А 83. канон Аност. каже ,,©пТскопх вх коинсколга д^клФ упражнакиртиса, да кбдетх нзкержЈна", то се говори за онога Епископа, кои управља и предводи војску т. ј. кои хоће да буде и Епископ и војник. 65. карт. Собора нема овдје никаква значеља, ако Г. Епископ Платон не разумје онога свештеника, кои је дошао у почетку нокрета у моју собу с нуним ииштољем и хтјео себе и мене убити тога ради, што ние имао новаца, да у Будимској дијецези добие за њи парохију, и што сам му ја сам отевши му већ запети пиштољ из руке одредио, да међу тим у Архидијецези мојој администрира једну парохију. А Јустинијанове Новелле Гл. 42. пр. 76. у колико се односи на мене и на Г. Епископа Платона, у толико се може собственоричним нисмом Г. Епископа Платона показати, какво је било то поетавление Архиман-

дрита. У осталом смјешно је наведено из Регуламента, да се Архимандрити у нашој цркви представљају преко илирическе дворне Депутацие наименованија ради Његовом величеству. Дакле Г. Епископ Платон не само да неда право Цркви, ио досадашњем његовом доказивању, бирати Епископе и ове ако нужда Цркве изискуе премјештати, него неда јој право ни Архимандрите производити. На страни 43. и 44. доказује Г. Епископ Илатон, да је нрешао у Бачку Диецезу по 14. канону Аиостолскоме, јер је била вина благословена, почем Бачка Енархија ние имала ни владике ни администратора. а он ние отишао по „својему произволу" него на заиовјест височајшу — а по суду многих Еписконов ние могло бити, јер Сино^а немамо као у Русији и у Грчкој. Дакле што је Г. Епископа Платона пододговорни маџарски Министериум без знања наше цркве наименовао за Бачкога Епископа, што га је мјесто Митронолита његовога увео у Диецезу без знања Цркве Палатин и Министер маџарски и што је он гим начином увео иноверце мирјане у отправљање Јерархијски дјела и њи учинио сочленами православне наше Јерархије, то је све било по 14. канону АпОСТОЛСКОМ. Наставиће се.

ЛИСТАК.

В е с т и (Личне вести.) Као гато ото у последњем броју јавили, Љегова је Светост преузвишени Г. патријар Георгије , 28. пр. м. отпутовала у Буда-Пешту да присуствује Дунавској свечаности", која је одржана 30. пр. м. Сутра дан 1. о. м. присуствовала је Његова Светост на дворском балу, којом ју је приликом као п дотле увек Његово Велпчанство удостојило своје високе пажње, те је с њом подуже говорило о политнчкој ситуацији у Хрватској и Славонији. На пптање Његовог Величанства, какво је расположење у Карловцима према хрватскпм демонстрацијама, Његова је Светост преставила право стање и расположење Србаља према њему, што је Његово Велнчанство на одобравајуће знање благоивволело узети.