Српски сион

Стр. 284

СРПСКИ

СИОН

Вр. 9.

оно друго што се о томе говори ние ништа друго, него извијање, извртање и мајсторисање. А зашто ние Г. Епискон Платон заповјест царску, којој се он тако благовјерно покоравао и по којој каже да је ушао у Бачку Диецезу предпоставио Совјету Сенткираљевом и отишао у Нови Сад, куд је ио заповјести царској морао ићи, него се вратио у Сомбор? Шта би било са оним Србима, кои су у рукама пакосна Маџара вели на страни 37., да се он дао у вигове ухватити ? А како му не паде на памет то, шта ће бити са оним Србима, кад га је освојила наша војска у Сомбору, него је са свечаности изишао пред њу. Што се тиче оне невоље кое су допали најзнаменитии Србљи Сомборски и од кое каже Г. Еиископ Платон, да их је он ослободио, требало је најпре, да каже због чега су ти Сомборци пали у ту невољу, пак би се видило, да је њи сам Г. Епископ Платон преваром својом увалио у ту невољу, а то је по свој прилици било средство, кое је Г. Епископ Платон употребио, да добие већи популаритет код Бачвана и да може боље за Маџаре радити. Зато их је увалио у зло, да ји избави из зла, и тим себи обвеже; зато се и вратио из Врбаса у Сомбор, а не зато, што се бојао Севткираљи дч га не ухвати наша војска. Ево како је увалио Сомборце у зло. Он наговори Сомборце, да закључе у обшеству, да неће ићи у Темишвар. а он је добро знао, да у Темишвару неће бити ништа и да и њега моле, да ни он не иде, како ће моћи министериуму изговорити се, што ние онако учинио, као што му се обећао; и наговори их да иду у Карловце и да ће их он предводити ; ови се спреме и отиду на уручени дан у Апатин а он не оде у Апатин него оде у Пешту, а сина пошље да каже, да је он морао отићи, него денутацвју нека предводи Г. Ј. Николић. Маџарима каже да је послао Сомборце у Карловце да мире Србе, а кад они дознаду да ние тако, повежу све, кое су знали, да су били и кои су записани били у обштинском протоколу. А како њему ништа не учинише? На страни 39. наводи примјер да и у

Русији премјешта Епископе његово величество. Али требало је и то да покаже у томе иримјеру, да Русијски свјатјејши Синод незна нипг/а за то премјештање, као што наша црква ние знала, па и данас још незна ништа за његово, и онда би тај иримјер важио и за њега. А овако тко зна, да је Имиератор Русијски мироиомазани у православној цркви владјетељ државни, и да ни он ништа не чини у цркви без знања Свјатјејшег Синода, ако и јест и он сам по сили Фундаментални државни закона чувар и бранитељ православне цркве, тако исто као и Свјатјејши Синод, тај мора помислити, да је Г. Епископ Платон тај примјер навео зато, да се боље и јасније види неправилност његовога премјештенија. Наше Цркве отношенија к нашој држави нису она која су у Русији, На страни 40. каже Г. Епископ Платон, да је од смрти покојнога Хранислава до његовога улазка у Бачку протекло пуних 5 година, у коима се могло противу сс. канона самостално прећи и посрнути на удову Епархију Бачку, па то ние нитко учинио. А Г. Епископ Платон уђе самовластно одмах како му се зато згодна нрилика указала; ито уђе баш оним начином, кои канони осуђују таНз агШшв, Јтргоћодие сопзШо. Даље зове читатеље да завире мало у сс. каноне по коима се ја нисам могао у то мутно време управљати, и на страни 41. наводи 6. 81. 83. канон апостолски, картагенског сабора 65. и јустининијанове новеле чл. 42. нр. 76. и 48. § из Регуламента од 1776. 6. канон Апостолски вели : Ешскопђ да не прУемлетв на себе мУрскихг иопеченш, иначе да бВдетв извержент>"; тај канон вели то, да Епископ не може и епископовати и терати н. пр. процесе другоме, као Адвокат или бити заедно и градоначалник или друго што подобно ; али тај канон не забрањује Епископу у бурном времену, кад грози највећа опасност Цркви и народу у Цркви, гаузети се Цркве и бригу носити о њеном сохрањенију, и о сохрањенију народа остављеног од свое законе власти и чувати га да не падне у зло, као што сам ја радио, кои сам био на