Српски сион

С тр . 312.

СРГ1СКИ СИОН

Б р . 10.

било међу овима и старијих од њега по рукоположењу". „Иначе у сваком другом случају старешинство међу свештеницима равна се према главној одредби §. 27. алинеја 2." §. 29. Сваком свештеном лицу, које ма у којем званичном послу заступа свога дијецезана, припада за то време стерешинство према свима осталим свештеницима." §. 30. Одликовања црвеним нојасом има се сматрати као признање неких заслуга по цркву и служи дотичном свештенику за украс и ирепоруку, но оно за само старешинство међу свештеницима не одлучује." „То исто важи за сва такова одликовања, којима се не постизава никакав виши степен свештенички или веће достојанство црквено." На основу дакле §. 28. окружни је протопрезвитер старији само од оних протојереја, који су у његовом ирошоиопијату ш. ј. који као прошојереји имају своју парохију, па ма ови биш пре од њега ироизведени за ирошојереје, које се ироизведење у осталом над обима подједнако обавља. Од осталих пак протојереја, који немају парохије у његовом протоиопијату, ако су ире од њега ироизведени, он није старији, и у том случају важи наређење §. 27. алинеја 2. т. ј. старешинство припада оном, који је нре произведен био на протојерејство. Што пак има окружних иротопрезвитера, који се отимају о старешинство, те га себи присвајају и тамо, где немају право; то се има приписати њиховој сујети, односно несујети оних, који им доцуштају неовлаштено старешинство. По дисциплинарним правилима окружни су протопрезвитери изгубили уживато право старешинства ио наредби св. архијерејског синода над протојерејима, који су произведени ире њих на иротојерејство, а немају парохију у њиховом протопопијату; а помоћници иадминистратори су добили нраво старешинства над паросима, који су после њих рукоположени. Што се у §. 28. у алинеји 3. вели: „Не мање и пароху према оним свештепицима, који код његове цркве служе, при-

пада тако исто старешинство макар било међу овима и старијих од њега по рукоположењу"; то наређење не стоји у складу еа § 31. I. Д. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. По истом §. ирелазних оиредлења, вели се: „У местима, где је један или више, али онолико свештеника, колико је редукцијом опредељено, ступа уредба о редукцији и дотацији свештенства од 1. Јануара 1869. у живот, и то: где их је више али са неједнаком класом нлате, на тај начин, да свештеници укупну суму установљене плате међу собом донде деле, док и једног од сад иостојећих свештеника у месту буде, а иосле тога сшуиају класе ио старешинсшву рукоиоложења иовоиосшавлених свештеника у живот." По овоме дакле §., код једне цркве, где може бити по §. 2. I. А. само један парох, а остали су системизовани момоћници, не може неко ностати парохом в ако је млађи по рукоположењу од осталих системизованих помоћника, пошто парох мора имати највећу класу, где су неједнаке класе а до ње се долази по старешинству рукоположења. Кад код таке цркве умре парох, не стуна на његово место системизовани цомоћник, односно један од њих ако их је више, него се на његово место распише стечај, те ако је новоизабрани млађи по рукоположењу од системизованих односно од једног од системизованих помоћника, за пароха долази онај, који је од њих најстарији по рукоположењу. С тога се у стечајевима за така места у стечају и вели: расписује се стечај на П. односно V класу. Истина, било је случајева у Бачкој епархији, да је за време покојног епискоиа Опачића у Футогу млађи по рукоположењу, постао парохом, а старији остао и на даље системизованим помоћником. Ал то је учињено из личних обзира и за ту незаконитост носи одговорност и бачка конзисторија, што је допустила таку очиту незаконитост. Из овог се дакле јасно види, да 3. алинеја § 28. дисциплинарних правила од 1899. „да и пароху према оним свеште-