Српски сион

СРПСКИ сион

Б р . 10.

сам Г. Епископ Платон наводи, постоеће стародревне уредбе морају се држати док се новима не замјене или ие измјене, Али маџарски Министериум, кад је дао потписати Диплому Г. Епискона Платона на Бачку нити се држао иостоеће стародревне уредбе, нити се држао основоположенија слободе, коју је наша Црква по изреченој једнакости свију вјероисповједапија добила; него је учипио дјело у нашој Цркви, за кое не може никада но стародревној уредби, ни по новоизреченим основоположенијама слободе одговорити, дакле као што дјело нремјештенија Платовова само себе уништава, тако исто и Диплома која уништено дјело одобрава, толико исто важи, колико и дјело само. А што Г. Енископ Нлатон вели, да ће сва Г. Г. Епископи више радити за своју корист, него ли што ће гледати на нравду и на туђу срамоту, тим доиста безчести и каља карактер свију наши Г.Г. Епископа, и Г.Г. Епискоии ако неће да остану пред свјетом, као такови прквени началници, кои на рачун свое користи газе правду и туђу срамоту траже, морају искати себи за ту ногрду њима јавно учињену јавнога удовлетворенија. Ево Г. Епископу Платону два противна примјера. Г. Епискон Темишварски казао је 1847. године и ремонстрирао, да ону по моћ, коју дае темишварски Епископ Будимскоме, треба да дае одсада Бачки, доказујући да је то нраво, а он је имао као представљен Архиепископом за Бачку Епархију највећу надежду да ће прећи у Бачку: ние ли то тражити правду противу свое користи ? А за Г. Епискона карлштадскога каже сам Г. Епископ Платон, да иозван на изванредни суд у Земун ние хтјео ићи. Ние ли то дакле противу свое користи радио, која би но мњенију Г. Епискона Платона изискивала да иде. На наведено на страни 47. правило 13. Аптиохијскога Собора „Дфе иикилшј позванх ©шскопх в& ин8к> свллстк иждетх кн-к норАдка поидета диа р8коположжТА н^ккоторм\-х", каже Г. Епископ Платон, да ние пепозван отишао у Бачку, него самим Пресвјетљејшим царем позван и послан био. А ји канон разумје нод тим „никимх" Митрополита и Енископе. (За тим је на

латинском језику наведен цео каном). Ако овај канон у случају Г. Епископа Платона има мјесто а ваљада има, кад се он сам позива на њега, онда је он сам себи изрекао сентенцију срерженија. Никејског 6. вселенског Собора нема у нашој пркви; наведени 37. канон биће Собора Трулскога. Али тај канон не може се унотребити у овом случају; него онда би се могао употребити, кад би нпр, Г. Епископ Платон постављен био заЕпископа Будимскога а у Будвм не би могао због Маџара отићи; онда би зато он могао рукополагати и чинити Епископске дужности нпр. у Осјеку или у Мохачу, и то би све тако важило, као да је у Будиму. А наведени 38. каиоп истога Собора не може имати овде никаквога значења; јер тај канон говори о томе, кад се кои нови град подигне, да мора подиадати иод онога Енископа у кога област спада но гражданском положенију своме. На страни 50. и 51. говори да се ние заклео не примати заповјести и милости Његовога величества, цара свога; писмо мое не напомиње оно, на шта се ние заклео, него оно на што се заклео; а заклео се да ће чувати и бранити вјеру и каноне свое цркве; и да ће вјераи бити своме закономе Императору, дакле да неће нристати уз оне, кое је Имнератор за револуционере огласио. Писмо мое вели, да се требало тога „с благоговјением отрећи" а Г. Епископ Платон чуди се какво је то зактевање: дакле то ние нраведно зактевање, да Епископ за љубав томе, да сачува слободу свое Цркве, и да неда по заклетви својој повредити њена основоложенија одрече се свое нриватне неизвјестне користи, — кое би он морао био по строгој дужности својој без ичиега зактевања учинити. На страни 53. чуди се Г. Енископ Платон како се може користољубие прибацити њему, кои је најсиромашнии владика, кои ни кућишта, а камоли двоснратне куће нема,, као што други кои брат можда има, а опет грамзи за Бачком. То јошт не доказује Г. Епископа Платона некористољубие, што је сиромашан, и што нема ни куће, ни кућишта, користољу-