Српски сион

Б р . 10.

СРПСКИ СИОН

Стр. 315.

жену Драгу и позвао(!) у помоћ два пука војске, а кад се краљвца одупирати стала иаредби краљевој, онда је настао метеж, да је и крв пала. У том метежу погинули су и краљ и краљица, које у опште, српски народ није никад ни волео." И као што се св. Петар трипут од;/ рекао Христа, тако је исто и министар „иравде ", у три маха овано престављао смрт краљеву и краљичину. По оваквом говору, може се претставити, у какве јв сигурне руке допала нравда" у Србији! За министра унутрашњих дела постављен је човек, чија је девиза: против вере и олтара, против Бога и владара! И све 0В0 кад се узме у обзир, не треба се чудити ни мало за она чуда и покоре, што се у Србији догодише ових последњих 20 година. У народу без морала, и од народа без морала што рекао један српски родољуб по протеривању краљице Наталије у „Српском Гласу" 1888.; не може се ништа друго ни очекивати. Младом краљу српском Александру, који је што-но реч рођен у несретни час, и који је у свом млаЈјаном животу имао мало радосних дана, те грозном смрћу и живот завршио, кличемо: вечан ти спомен и Бог да ти душу опрости! Д. Р.

Патријар Јосиф Рајачић и владика Платон Атанацковић Приопштио Д. Р. На страни 46. говори Г. Еиископ Платон „да је вопрос његовога премјештенија чрез нолучену њим Формалну всемилоствјејшу царску диплому законито рјешен, па га ние требало ни подизати, а постоеће стародревне уредбе најнре ваља новима замјенити или измјенити и с постатком ових поступак нови будућих дјела завести" — а друго што сви садањи Епископи (осим Буковинског, Арадског и Ердељског) ишту се у Бачку, дакле ће сви по обичној слабости људској више радити за своју корист, него гледати на правду и туђу срамоту. — Што се тиче всемилостивјејше

дарске дипломе на којој оснива Г. Епископ Платон свое умствовање и по овоме каже, да је вопрос његов свршен, о тој би се морао Г. Епископ Платон мало боље убавјестити. Разлика је између Дипломе, коју је ББегово величество по пређашњем начину на представление Арпиепископа средством канцеларие Унгарске чињено издавало, и коју је по закљученију пододговорнога маџарскога Министериума без втеченија Архиепископа учињеноме Његово величество у замршеним околностима свога положенија подписати морало. Она прва има своју подпуну важност, .јер је своим путем тако издана, да не може нитко ње ради доћи под одговор; а ова престае имати своју подпуну важност, како не може Министериум одговорити, да је своим путем издана. Диилома ова, коју има Г. Епискон Платон спада у онај ред, у коме стои и маниФест онај, коим је ЕБегово величество хрватскога Бана сбацило са достоинства банскога и лишило га свега војничког одличија, И као што је овај престао имати своју важност, како је други изишао, кои Бана поставља за Губернатора Унгарске, тако исто и та Диплома престала је имати своју важност, како је маџарско пододговорно Министерство проглашено за револуционарно; јер тим проглашением ние само оно укинуто, што је посље рађено, него и оно све, што и донде ние ио закону рађено, почем така проти^узакона дјела за револуционарно проглашеног Министарства спадају по нарави својој међу револуционарна, која су повода дала томе, да се прогласи Министерство за револуционарно. А премјештение Епископа нашег из једне Диецезе у другу, ние могло ни спадати у круг дјелателности маџарскога Министерства дотле, док се не би било одредило отношение наше цркве према држави; дакле тим је поступком своим маџарски Министериум нрекорачио границе свое дјелателности, и тако дјело спада међу она дјела, због кои је Баћани казњен. Ако ли је мислио маџарски Министериум, да ,је нуждно било попунити Бачку Диецезу, то би онда морао био то дјело свршити држећи се оног начина, кои је досада набљудаван; јер као што и