Српски сион

С ТР. 339,

министратора, владике Арсенија Стојковића, да је сабор закључио да 27. Јулија бира митрополита и патријарха, стигне сабору отнис кр. угарског министра богочасти и просвете Др. Теодора Паулера од 3. Авг. бр. 1061./Нрез, у ком се рекло: „ С обзиром на то, што је сада у Карловнима заседавајући сабор на основу IX. зак. чл. од 1868. наиме на то сазван да устројство сабора састави; сабор пак ову задаћу своју све до сада репшо није, пошто је састављени од љега предлог о устројсгву с превишњим решењем 1Б. Б. од 29. Маја о. г. ради прерадења натраг послан; С обзиом на то, што је услед повраћења овог операта у црквеном организму српске митрополије постала празнина у колико коначно уређење о избору митрополита саставни део устројства сачињава, ово иак се наново нрерадити и превишњој санкцији поднети има; С обзиром, што су саборски посланици још за живота патријарха Маширевића избрани и с тога од бирача своји, само на то, да црквено-школска и Фондовска дела расправљају, а не да патријарха бирају могли добити мандат; Коначно пак с обзиром, што је и пре него што је донешен зак. чл. IX. 1868. конгрес ради избора патријарха редовно ас1 сапс ас1ит сазиван, најодрешитије изјавити морам, да избор патрвјарха овом сабору никако не пристоји и да ће влада Њ. В., ако би се сабор томе на супрот закону неодговарајућег решења овог придржавао, принуђена бити таким начином вршени избор као закону несходан ништавим прогласити." На основу таког решења, сабор се није упустио у избор митрополита-патријарха. Ово је решење значајно по највише с тога, што по њему сазват сабор за живота митрополита-патријарха, у случају смрти његове, не може бирати новог митрополитапатријарха, него да се за избор мора сазвати нов сабор, па ма старом не истекао рок мандат. На основу овог решења, сабор од 1869. буде на основу превишњег решења од 17. (29.) Марта 1872. распуштен и нов сазват за 6. (18.) Август да пре свега у прису-

тности кр. повереника предузме избор митрополита-патријарха ио дотадашњем начину , а за тим евентуално и друге послове. Како сабор није хтео да дочека кр. повереника Фелдмаршал -лајтнанта Антоиија витеза од Молинари, по прописаном церемонијалу, гато није чииио с тога гато се побојао да ако то учини, да ће се избор митрополита-патријарха обавити по старом начину, т. ј. да ако избор не буде једногласан, да круна може именовати и онога, који има мањину гласова, то сазвати а не отворени сабор буде на основу нревигањег регаења 9. Августа распуштен. На основу превншњег решења од 3. (15.) Маја 1874., буде сабор за 29. Јуни (11. Јули) сазват, да обави пре свега избор митрополита-иатријарха по дошадашњем начину и посредовањем кр. комесара. Сабор без икакве ограде и искања јемства да се не ће потврдити капдидат мањине, ако не би дошло до једвогласног избора, изабере 4. Јулија са 63 гласа владику Арсенија СтоЈКОвића за патријарха, против 7 гласова, који су се уздржали од гласања. Избор Арсенијев не буде потврђен превишњим решењем од 10. (22.) Јулија, и сабор буде позван да нови избор учини, што сабор и учини, и 19. (31.) Јулија буде румунски митрополит Прокопије Ивавачковић са 56 гласова, иротив 7 што их је добио владика Грујић за патријарха изабран. Сабор доведен у процеп и изигран 1874. нриликом грађења саборског устројства од кр. повереника Хубера, да штатут о избору митрополита-патријарха не уђе у само устројство, као што је ушло у румунски организециони штатут, донесе 1874. засебан штатут, у ком рекло: Чл. П. За време док је митрополитска и патријаршеска столица упражњена, обавља послове митрополије и патријаршије митрополитски црквени савет. Чл. Ш. Срнски народни црквени сабор бира митрополита и патријарха српског из духовног реда* српског народа и језика у * Г. др. Жарко Ммадиновић у своме „Тумачу" у место да је навео сам штатут о жзбору митрополита-патријарха, како га је сабор усвојио, донео га је онако, како,