Српски сион

ГС тр . 338.

ОРПСКИ сион

В р. 11.

60 година стар, мален, и јакоже кажу у свачему незнатен, и ја се дивим, како га цар наименова, јер је нотират био, хотјевши Еиискона свога отровати. Ово наименование никога тако није сопГипсИгак), као ГасШд Кенгелчеву у Банату. Ови су држали као у десној руци, да ће Кенгелац бити Епископом, имајући милост и поверење царево, јакоже они глаголаше, но немогши гоненија ради АЕпискова прокопсати, и да ће га носле цар или в Вершац или у Теиишвар нремјестити. Сада обаче спустише рогове, и увјерили се, да он толико плаћа код монарха, колико код цркве. У Араду 9. Септембра 1823. Путник с. р. 8. В Арадје 8. Јануара 1824.

Аколи 1трега1ог Шупи и границу Хорватску буде взирао као гш1 \УаЗеп егоћег1е Ргоујпс , која уже под ОзНекћ-ским правом стајала, то ће он јиге Ке§18 Ароз^оНсЈ сам скоро наименовати Епископа, као что је у Буковини чинио. 14. За твоје управление знај, да Архимандрит Вранковић на дан има 12, а вершачки администратор 10 фор. в. в., но то је на све, и кухину и слуге и плаћа, и сјено и зоб и пр. Ренумерација за админнстрацију и тако особење по совершенији сљедуе.

Путник с. р. (Наставиће се.)

о штатуту за избор митрополита патријарха. Д. РИ ако се у § 20. саборског устројства од 14. Маја 1875. вели: „Сабор бира грчко-истогног митрополита и патријарха ио засебном штатуту", — ми тог штатута немамо ни данас. Истина, овамо од 1869. у неколико су пути које наши сабори, које саборски одбори претресали нитање и доносили штатут о избору митрополита-патријарха; ал сви ти њихови закључци не добише пре-

вишње потврде, и тако остадоше просто само предлози односно закључци без важности. Народни је сабор 1870. у погледу избора митрополита-патријарха у саборском устројству ово закључио : Чл. XIX. Митрополит и натријар српски бира се тајним гласањем давањем листића, на које чланови сабора уписују име онога, кога за митраполита српског желе. Чл. XX. Митронолитом и патријархом српским ностаје, који добије надполовичну већину гласова. Чл. XXI. Епископа бира сабор на исти начин. Чл. XXII. Избор како натријарха и митрополита српског, тако и епископа бива без јавне расправе о личности. Поднешено на превишњу потврду саборско устројство од 1870., највишим решењем од 29. Маја 1871. није добило потврду. Чл. XIX.—ХХШ. нису добили превишњу потврду с тога, што се у њима иостојеће нраво нотврђавања ВВеговог Величанства односно до избора митрополита и епискона ирелази с ћутањем, а о присеги верности, коју сви полагати имају, нема ни спомена. На основу тог високог решења, сабор је у седници од 15. Јулија 1871. закљу чио, да после чл. ХХП. дође овај посебан чл. ХХШ. „Оабор приопштава како избор патријарха и митрополита, тако и епископа ЕВеговом Величанству ради највише потврде. Изабрани патријар и митрополит, као и епископи полажу у руке Његовог Величанства нрописану заклетву". „Сабор приопштава избор патријарха и митрополита, а патријар и митрополит избор еиископа Његовом Величанству ради највише нотврде." Народни сабор и не чекајући потврду саборског устројстна од 1870. односно измењеног у неколико 1871., 17. Јулија 1871. закључи, да се избор митрополита и натријарха обави 27. Јулија начином у устројству учињеном и с дотацијом од сабора одређеном (т. ј. 24 000 ф , плате и 2000 ф . додатка). На пријаву председника саборског, ад-