Српски сион

Вр. 11.

СРПСКИ

сион

С тр . 331

5. Љубезни Стефане! Ја. сам ти пре три дана на кратко нисао и тебе мало разговорио. Немој малодушествовати, мужајсја и дерзај, ја имам тверду надежду да всја поидут по желанију сердца нашего. Нисам ја онаго Брата молио, то би превећ било за њега, — но препоручио точију, да у случају, ашче би и он у Сопс1ауе призван био, да ако не номогне, поне ништа не квари, и ја с тим задовољан буду. Пише ми Г. Архиепископ да ћете с депеши у Плашки послати, — да тамо њекаја окончаш, ибо примио за тогоже Г. Епископа* 0т императора из Флоренца хандбилет, коего содержание ја незнам, могу обаче себи представити, что је писано —- видиш повјерение велико, отликование не мало, с коим можеш се гордити. Г. Архиепископ једнако препоручуе, моли и скоро заклиње, да цјелости ради тјела церковнаго и потреби ради Епархији сеја оиредјелим себе овде заостати. Ја никако не могу, и прошенија клира у то име ради далшаго оправленија от 4 месеца код мене стое. Незнаш како ми је, и у каквом сам стању, неимајући никога свога, да се паметно разговорим и посовјетуем. Дошло је да полудим от мисли. Такову аверзију као ја прјамо ове Епархије не може нитко имати и камо срећа, да ме нису ни администратором ' наименовали, те би у миру у моме дому сједио. Ниње пише ми Г. Архиепископ, да ме моја Епархија толико не треба, колико ова, за то није и потребе да тамо сего љета идем. Дјела се могу и одавде отправљати, а приходи могу се и овде и у Банату совокупљавати. Чудна претензија, да ми није дозвољено дом, Епархију, присне и возљубљене мое, и сиротињу моју видити и надгледати. Наонако је Видатс сирома умрео, и да хоће бар темишварски** умрети, те би таки била аИа Гааез гегит — доста о сих, јер нећу сладко руУ Араду 27. Аирила 1819. Путпик с. р. 6. Љубезни Стефане!

* Мојсије пд. Мијоковић умро 14. Дец. 1823. ** Сте®ан Авакумовић, умро 25. јунија 1822. српоки оион 1903.

Новјејше вјести кажу да је ЕраљевиЛ Далматински еиискоа, оно что је мислио, у Бечу и совершио, т. ј. тореиио се, доста то, да абие по његовом отшествији 4 унијатска калуђера из Пољске отишли за учитеље у Далмацију. Он епискои добио ас1 резопат 2 хиљаде у конв. Минцу годишње, и различне церковне утвари и адиђар отлични от сребра и злата от имнератора даровани, у цјени до 25 хиљада фор. Сада ожидава булу и пуриуру от папе. Ето ти цинцара Епископа Далматинцем. ЖиоковиЛ епископ (горњо-карловачки) прети Архиепископу и мени, да ће нам учинити посла док на пролеће у Беч отиде. Вулкан епископ унијатски Велико-Варад■ ски , пројектирао императору да воздвигне Архиепископат унијатски у Мађа,рској, и улагивао се да он тај буде, и обећао да ће по мало Арадску, Транзилванску и Вершачку Епархију поунијатити, ако праздне остану. Он ови дана точију отишао из Беча. Ве лика смо доживили искушенија. Шат Бог окрене на боље.

В Еарлоецјех 14. Јануарија 1820. Путник с. р. 7. Љубезни Стефане!

Максима (МанујловиЛа) бившег Мију проту Велико-Варадског на Цвети ћу нроизвести архимандритом хоповским титулираним, остаје где је презес. Г. Архиепископ за тебе веома лепо разсуждава, и готов и днес, док се за епископа што соверши, у Раковац преместити. Наравно да будеш придворни. Бачки те и хвали и уважава, и не једанпут рече, да си поузданији и зрјелији от свију и претерирате и самом БранковиЛу — и у случају ако би что друго у Срему родило се, жели тебе имати придворна, јер како он каже, ти си за помошч и олакшање сваком диецезану и преправлен и готов, а у горе и шуме може сваки поднети.

Јего Величество, безсумјено да докаже, да идјеже он имат власт наименованија, епархије не вдовствују, наименова Валашескула Епископом Буковинским јешче у Јулију. Ожидава се његово пришествие, и от того зависи и моје тамо отшествие. Валашескул је човјек преко