Српски сион

С тр . 344.

СРПСКИ сион

Б р . 11.

доказује Г. Епискои Платон противу свога отцјепленија, он треба да доказке, да ние остао посље 1. Маја 1848. у званију Правителства Маџарскога, да ние примио премјештение свое без втеченија своје Цркве из руку Маџарскаго Правителства, да ние кримио врховно управителство у нашој Цркви, па онда му не треба књига о Расколницјех за доказателотво томе, да се ние одцјепио од јединства Цркве. Даље говори, што се то написало, ние ли то и тужити сам и судити ? Зашт пресуда да истрчи пред судење. Не зове се то ни тужити, ни судити, него се зове јавну неправилност у Цркви нетрпити, а то је дужност моја строга, да се црква не сабљазњава таким дјелима. На страни 74. наводи Г. Епископ Платон писмо, кое му је Етвеш писао 8. Августа 1848., да с прокламациом заиочне врховно управителство и иште од њега изјаснение, Добро би било, да је издао Г. Епискон Платон у цјелости то писмо, да се види, каква је то савршена краљевска власт, с којом Етвеш предае врховно правителство Г. Епискоиу Платону, и да је додао и изјаснение свое, у сљедству коега ние издао прокламацију; у томе би се ваљада показало и то да он ние стојао ни у каквом сојузу с њима. На страни 80. наводи између добрих дјела, која је као врховни управитељ Цркве ночинио, и дјело то, да је Архиепископско имање у Даљу сачувао, да га Маџари нису разграбили. Маџари су заповједили Г. Епископу Платону да лично отиде у Даљ и инвентариум да начини. Ш страни 37. каже, да је носио велику тугу на срдцу што ние могао у Н. Сад и оданде, ако би се икако могло преко Дунава у Срем отићи, а гле овдје му сами Маџари дају нрилику да пређе у Срем, иа ние хтјео да је употреби: ето, како је истинито његово прииовједање! Он се све надао да ће Маџари остати иобједитељи пак је то љепо тако преким путем доћи не само до Бачке Енархие, него и до Митроиолие. А сад, кад су Маџари изгубили доказуе, да је он његовом вештином одложио пописивање ствари дотле, док Маџари не буду сретно из Даља срогнани а ми знамо да је он доиста дао

пописати ствари Архиепископске у Даљу, а знамо и то да Маџара ние никада ни било у Даљу, и да је Г. Епископ Платон дошао у Даљ, сишла би му била са срдца туга, коју је носио, што не може у Срем прећи, јер би тим путем у Срем дошао међу свое, На страни 83. каже Г. Епископ Платон, да сам ја његов тужитељ, дакле не могу предсједатељ у Синоду бити, и не могу му судита а на страни 86. каже, да су и Енископи сви јавно тужитељи његови, јер су готови и већ одавна спремни да реку „придите — удержим насљедие јего", дакле тим начином нема суда за Г. Епископа Платона у овој држави, а изван државе ове не може се по независимости и самосталности наше Јерархие ни нарицати, а камо ли у првој инштанции судити; и тако то знајући напред Г. Епископ Платон могао је не само Бачку Епирхију у коју је инвадирао него могао је и врховно Управителство Цркве задржати, кад му нема суда Ја у колико сам објавио нолитическа преступленија Г. Епископа Платона високом Правителству, у толико му ондје нећу судити, а јавити сам морао по дужности, иначе би било, као да се и ја соглашавам у така преступленија, а кад ја као првенствујући у Јерархии Епискон познате неправилности и иступленија канонически мени иодчињенога Епископа предлажем на разсуждение Синоду, онда се за мене само толико може рећи, да моју строгу дужност према мојој Цркви испуњавам, а не да сам тужитељ. Старии млађега не тужи, него га на одговор привлачи, и што мое иисмо каже, да ће се предмет тај у Синоду пертрактирати, тим не каже, да ћу ја Г. Епископа Платона Синоду тужити; него да ћу га у Синоду на одговор узети, дакле бадава је било све оне каноне на страни 83. 84. 85. наводити. Даље на истој 86. страни каже Г. Епископ Платон, да је прека нужда соборне каноне и правила с. с. отаца предавати по клирикалним нашим школама; то показуе најбоље и Г. Епископ Платон са својом Аналитиком, да је увјек та нужда била, јер да је и он научио каноне свое Цркве познавати и почитовати, не би био починио