Српски сион

Стр. 348.

СРПСКИ сион

Б р. 11 .

шачкога Поповићн, кои је пристао приликом избранма Архиепископа са свои вотизаити на моју страну; да је избор онај управљао мене у поступцима мокма, онда ни ти бм ја био препоручио Г. Ечискома Нлатона за ШеФа, ни ти би Епископа Поновића дјела не одобрио. А што се тиче иокојнога старца Иринеја, кога Г. Епископ Платон за неки образец честитости монашеске и настојатељске узима, и као Аукторитет неки противу мене употребљава, кад би пристојност и благоговјејнство кое треба имати према умершима, дозвољавала говорити о њему, то би се могло и консисторијалним закљученијама о његовом монашеском живота поведенију и настоја телствовању учињенима показати; колико се он „приметал к дому тога паче" него ли што је „жил в селених грјешнијх". Али то су приватна отношениа Г. Еиископа Платона к покојном Игуману Иринеју, у којима, ако је Г. Епископ Платон дознао, да су примјетбе његовога пријатеља Иринеја о изчезовању точнога Богослуженија истините, то је по дужности својој Епископској требао да јави с повјерењем мени, као своме Митрополиту; а не да их сада употребљава као доказателство противу мене. — У осталом писма су Иринеја Игумана Г. Емископу Платону писана, за која ја ништа не знам, приватне ствари; а ако Г. Епископ Платон почне приватне таке ствари мјешати међу оваке званичне и јавне мредмете тога ради, да средством тим добије важност мои званични поступака у Цркви, то "ће се у његовом животу наћи изобилно такови приватни дјела, коима ће се моћи одговорити на њи и показати, да Г. Емископу Платону ово ние првина безсовјестно иоводити се према својо] Цркви. На страни 138. каже Г. Епискон Платон, да је мое писмо дужностно били, и као Циркулар свјетојавно ; дакле, да је праведно и достојно, да и Аналитика његова буде дужностна и свјетојавна. Требало би да је разсудио Г. Епископ Платон, да је друго Циркулар, којим се нитко не тужи, него се расположенија у Цркви основана на канонима по дужности чине противу неправилности почињене у једној Диецези, дакле не свјетојавно; а друго је

печатана с најгором намјером циркулард тога Аналитика, која ће се само тако моћи назвати дужностна, ако Г. Епископ Плагон докаже, да му је наложио онај, кои је имао мраво наложити, да Аналитику ту пише и печата; иначе Аналитика та не само да није дужностна, него је свјетојавна масквила на цјелу православну нашу Цркву, на цео род Србски, у толико само различита од обични иасквила, гпто се оне пуштају у свјет без имена и имају за цјел обезчестити поједина лица, а ова је именом православног родо- и вјерпљубивога Епископа украшена и тако послата у свјет да безчести цјелу Цркву, цјео народ Србски и у колико је име писатеља подписано, у толико и самога себе. Из то неколико наведени мјеста Аналитике види се јасно, да је истина све оно, што је намред воопште речено о духу и намјери Аналитике. — А кад би се хтјело све оно, што је у њој изврнуто и наопако употребљено, показати, морала би се тримут већа књига написати, него шго је сама Аналитика. — Али на што писати толику књигу, кад и сама ова Аналитика показује, да сва дјела Г. Епископа Платона за време предуговленија Маџара за Револуцију, и за време саме Револуције у сојузу с револуционарним маџарским правителством почињена, спадају међу дјела револуционарна, и као такова већ су уништена. и јошг само то једно остае, да се он за иста дјела или као непосредствени, или као мосредствени виновник њиов за нанисану и печатану ту Аналитику стави под одговор, и прими достојну наплату." (Наставиће ее.) ЛИСТАК. В е с т и (Св. оинод буковинс&о далматинске митрополије), у свом заседању, о коме је , било говора, расправио је следеће ствари: 1) Да се нашој цркви у монархији призна ирави њезин назив „православна" 2) о уређењу опћег периодичког енископског сабора од свцју православнпх архијереја аустро-угарске монархије 3) о уређењу спољних односа прав. цркве према држави у цислатавском делу монархије 4) о установљењу нових парохија у местима, што се налазе ван граница постојећих прав. епархија 5) о уређењу прав, војног свештенства у Аустро-Угарској.