Српски сион

Б р . 11.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 347.

да је назвао Маџаре у проповједи у Цркви публично царевим противницима и ребелиантима, требало би да је хронологически казао кад је и на кои дан то било; јер се о њему зна, како је проповједао у Будиму, како је у НСаду на С. Николу 1848. а то за Маџаре рекао је онда, кад су га наши и Сомбор освоили. На страни 122. каже Г. Епископ Платон, да је измајсторисао те су његови „мили Сомборци великим броем од затвора и поносне смрти ослобођени". То је било мајсторисање за цјели ребелиантске, јер као што је речено већ на другом мјесту он их је сам увалио у зло зато, да их ослободи и себи обвеже, и да може посље преко њи за Маџаре дјејствовати с већим популаритетом. Али има много Сомбораца, кои су то мајсторисање Г. Епискона Платона дознали и јавно казивали. На страни 131. и 132. каже К Епископ Платон, како сад Г. Енискон Живковић неће у Бачку, јер је попљачкана и најсиромашнија, па уздише „Сирота Бачко!" <Зопес егаз ГеПх тиН;08 питегаћаз агшсоз; 1етрога с1ит бип! Шм пиђПа зо1а епн", и то преводи овако „докле си срећна била, много ли си броила љубитеља, а сада кад ти се наоблачише времена, зар нитко да те и не гледи?Али свој свога не оетавља ни у којој бједи, и зато и он неће сироту Бачку, да остави а носле пита „гдје је користољубие?" Овако говорити пред цјелим свјетом, значи или сав свјет држати за своју луду, или себе држати за свјетску луду, коме је као каквом комендианту слободно свакојако извртати и рјечи и поњатија само, да му се свјет смеје и овдје, гдје се ради о најозбиљнијој ствари. На страни 133. говори Г. Епископ Платон, да га ние па неколико тек дана пред Мајску скушптину из Карловаца Г. Архиепископ вратио хитно у Будим, да изради код маџарског Министеријума, да на предстојавши конгрес не дође више Романа иего ли Србаља, то би и он имао прилику о скупшгини Мајској показати своју приврженост и љубав к народу, и искусити м]еру народнога новјерења к себи. — Ово је изражение Г. Енискона Платона не

истинито а притом управљено на то, да завади Романе са Србљима; то се зове измишљеном лажи јавно бунити народ у Цркви, то се зове разоравати Цркву. Г. Епископ Платон писао је под 16. Апр. 1848. г. као шеФ с почетка поменуто нисмо мени, у коме је одредио без знања Министера и без согласија мога, дакле самовластно, број Депутираца за сваку Дијецезу; а конгрес јерасписан 18. Апр., како га је могао дакле Архиепискон на неколико дана пред Мајску скупштину оправити у Будим, да изради оно што он каже, кад је он већ израдио сам колико ће из кое Дијецезе Денутираца доћи, и кад је већ конгрес расписан био онда, кад се он вратио из Карловаца у Будим. — Од куда се види, да он није хитио у Будим по налогу моме, него је хитио, да каже Министерству, шта се мисли и ради, шта ли се намјерава радити у Карловци; јер је он тога ради и послан био од маџарскога Министеријума у Карловце да види: јели истина, да се Срби намјеравају одцјенити од Маџара и основати за себе краљевину Србску, као што су Палатину и Министерству, клеветне денунцијације долазиле о том и као што је и Г. Епископ Платон распитивао у Карловци за ту намјеру Србаља. — У колико дакле ние истинито то изложение Г. Епискона Платона, у толико он као клеветник свога старијега, а у колико та клевета његова иде на то, да посвађа Романе и Србе, браћу једне вјере и цркве између себе, у толико он као бунтовник црквени спада под одговор. На страни 135. наводи Г. Епископ Платон, зашго се по његовом мњенију ја гњевим на њега, и наводи прво то, што приликом избора није с вотизанти свои пристао на моју страну, него на Г. Еаископа Живковића, а друго што је он писао некаква писма противу мене покојном Игуману Хоповском Ирине,ју. — Да се ја нисам гњевио избора ради мога на Г. Епискона Платона, то сам показао довољно и онда кад сам њега предложио за ШеФа Секције у Маџарском Министеријуму, кое звание не би могао био ја повјерити човеку, на кога се гњевим; а зашто нисам одобравао дјела и покојнога Епископа вр-