Српски сион

Стр. 346

СРПСКИ сион

Б р . 11.

тона намјери примирили и престали с дарем воевати иротиву Маџара; с царем, или с Маџари? На то треба да одговори Г. Епископ Платон најире, па после ће се мое рјечи и саме одпозвати. За новце каже, да је Кошут послао по љему Бетију, и да је он сачувао за височајши ерариум; али ствар сама показуе противно, из чега се види, да су њему новци предани да с њима располаже за цјели ребелиантске. Он сам каже да је 19. Ноемвр. 1848. већ имао новце у руку да понесе Бетију, а био је под њиовом владом до 17. Февр. 1849., то су скоро пуна три мјесеца; ако су новци ти послани били другоме на какве цјели и нису били предани Г. Епископу Платону, да их он употреби, онда они не би могли у његовим рукама скоро 3 мјесеца лежати, да их ни Кошут, ни Бети ни други тко од њега натраг не заиште, јер су они новце требали или на ону исту цјел због кое су послани или на друге, а та се сума дуката ние могла тако лагко ни заборавити ни забацити. Али како је он те новце могао скоро три мјесеца држати код себе под њиовом владом, и нитко их ни заискао ние, то је необоримо доказателство, да је он те новце примио да подмићуе с њима, и овдје ништа друго не остае Г. Еиископу Платону него да каже, коме су били намјењени, ако ние он сам тим новцем плаћен био, да ревносно ради о покоренију Србаља, дакле те рјечи ние подметнуо „Александер Ковач", него оне представљају дјејствителна дјела Г. Епискоиа Платона. На страни 113. казуе Г. Епископ Платон како је на Диети бесједио и да је срећа велика, што су му екорописци схватили бесједе, дакле он ние ни знао, шта је говорио, а тко је онда био на Диети и тко је слушао Г. Епископа ГГлатона и разумјео, тај је сваки чуо, да је доказивао, да наш конгрес нема основа у бл. Рескрипту изјаснителном, и кадје то доказао даље ние рекао, да гдје се оснива, него је извео, да то зависи од једине милости, а ми сви знамо, да се конгрес оснива на Привилегиама ; али те бесједе и посрбљене и издане Г. Д. Исајловићем немају никаква сојуза са његови садашњи дјели. Но кад се напомиње, треба му и о њима казати

јошт и то, да ние било средоточија нашег на Диети; а његов је Митрополит за цјело то време био на Диети, дакле он ние ни онда сматрао свог Митрополита за средоточие. На стр. 114. исповједа Г. Епискон Платон своју политику за времена Маџарскога рата, која је била ,,непоколебима приверженост и вјерност нрема Монарху моме и всепресвјетљјешему Дому Аустријскоме, па најтврђа љубав к народу моме у вјерозакону". Приврженост и вјерност та морала би се била показати или у дјели или у нед]ели, али Г. Епископ Платоа ние ју нигдје показао ни у дјели ни у недјели : он је радио све оно, што је интерес Ребелианта изискивао, а нигдје ние радио оно што интерес Монарха изискуе, кое се и одтуда види што се зна, да су Маџари напаствовали и оне, на кое су само подозрјевали, да су цару привржени и вјерни, а њему не само да ништа нису учинили, него су га и наградили. А пајтврђа је љубав к народу и к вјери, која не уступа никаквој сили и претњи ондје, гдје се ради о народу и вјери; а Г. Епискон Платон не само да је драговољно пристајао на све оно што су Маџари по самовластију или по његовим рјечима као Таћи1а гава радили, противу народа и Цркве наше, него је и сам с њима заедно радио. Љепа хвала Г. Епископу Платону на такој тврдој љубави! и на такој иолитици. На страни 116. каже Г. Епископ Платон да је била продрзљивост велика написати ове рјечи: „в тјесном сојузје с Ребелианти". Продрзљивост је била од Г. Епископа Пиатона починити толика јавна дјела противу цара и свое Цркве у сојузу с Ребелианти и та сва дјела иризнати јавно, а терати цјео свјет у лаж и као обсјенар обсјењивати свјет, да не види оно, што он сам показуе, а нечуе оно, што он сам говори; а што је писмо мое његово отношение к ребелиантима правим рјечима наименовало, то је правда и истина. А мало ниже признае и сам Г. Епископ Платон да нетјесан сојуз с њима не би могао ни поднети; то је дакле више него продрзљивост, то је безочност. А оно што каже,