Српски сион

Б р . 13.

СРПСКИ СИОН

С тр . 405.

само с тога, што је под љеговим председништвом адм. одбор закључио, да не ће епархијску скуиштину дотле сазвати, док не стигне иревишње решење на поднесен протест Његове Светости против закључка саборског о епархијским скупштинама. 1902. узгред се на сабору замерило вскпр г. епископу Змејановићу и вршачком адм. одбору, што су ноднели уток кр. уг. министарству против поменутог погтупка и закључка саборског одбора; а дапас се подиже до неба вика, што је Његова Светост и арх. адм. одбор поднео уток против иоменутог решења саборског одбора. Живела доследност! И кад је ова ствар — о сазиву арх. еиархијске скупштине — овако текла, не треба човек да је ванредне памети — ал треба да буде беспристрастан и песебичан —, да увиди, да нема у поменутим заључцима никакве недоследности, нити обмањивања нретпостављене власти, која у осталом као таква не сме чинити што-но реч којешта, и растресати се над нижом вла- | сти, него која мора у нрвом реду сама иогнтовати ностојеће законе и уредбе и по њима се и сама управљати, и настојати, да се и ниже но њима управљају, и да их ресиектују. И иета заиовед Божја, вели : „Поштуј оца свога и матер своју — —," ал родитељи немају права, да натерују децу своју да чине којекаква злочинства, нити су им деца дужна у томе повиновати се и слушати их. Истина, саборски је одбор претпостављена власт у извесним ириликама административним одборима; ал за то нема он нрава да их наводи на гажење и непоштовање ностојећих закона и наредаба, нити су га адм. одбори дужни у томе слушати и извршиваги његове незаконите наредбе, као што је н. пр. и поменута његова наредба, да се одрже епархијске скупштине са оним делокругом, каквог им је „мајски сабор" одредио, ал који још није добио превишњу потврду. Ово је бар јасно, и кад је јасно, детињарија је позивати се на своје старешинство, и говорити о некој непослушности сирам надзорне власти.

ТТТто се тиче оног мудрог правничког разлога: „пошто се из самог записничког извода из седнице адм. одбора од 15. Априла 1903. не може разазнати, да ли су исти чланови арх. адм. одбора, који су учествовали и у седници од 20. Марта 1903 , дакле да ли је то био један те исти турнус, па се према томе не може ни установиги да ли је до стварања укинуте одлуке дошло услед сопствене кривње њихове, или услед тога, што су били заведени у блудњу — одредити истрагу против оних чланова арх. адм. одбора, који су у седници од 15, Апр. учествовали у донашању горње укинуте одлуке — —, подједно пак под истрагу стављене поменуте чланове арх. адм. одбора суспендовати за трајање истраге од извршења свих нрава и дужности, која произлазе из члаиства арх. адм. одбора", имамо на њу приметити. Пре свега молимо наше правиике без разлике странака —, нека добро прочитају поменути став — разлог — што га је наиисао г. др. Никола Ђурђевић, а усвојио г. г. др. Мита Мушицки, одређен бранилац манастира Ходоша, др. Владислав Манојловић и др. Жарко Миладиновић иисац „Тумача", па нек по души кажу: да л' је он у стању одржати критику? Ме велимо да није! Зар је то разлог какав за стављање под истрагу и суспендовање извесних права чланова једног турнуса — чланова једне седнице адм. одбора —, што су донели закључак. који је на ностојећем закону основан, и зар није прво требало извидети. који су чланови били у седници од 20. Марта, а који од 15. Априла, ако се хтело сазнати, да л'је поменути закључак о узроку несазивања епархијске скупштине, донесен услед сопствене кривње, или из заведене блудње; јер сваки ће нам донустити, да је свугде у свету друкчија казна за кривца, који учини што из сопствеие побуде — воље —, а друкчија, који учини из заведене блудње! Тако је исто нринцип, да оиај који неког заведе обманом на нешто, да је тај кривљи од оног, кога је завео. Па откуд мања казна за тобожњег за-