Српски сион

Стр. 410.

СРПСКИ сион

Б р . 13.

арх. административног одбора може назвати „автономним скандалом", ал се подједно може видети и то, да се поступак саборског одбора може назвати „автономним скандалом", а не иоступак адм. одбора, Нзегове Светости и председника кр. уг. министарства, и који је посгупком својим изазвао мешање државне власти у наше ствари. Да је саборски одбор био мало тишији, те да није Форсирао, да се ношто по то дође до нових избора епархијских власти и у Архидијецези — и ако као што рекосмо није уверен о већини својих присталица у новоизабраној скупштини —, како би и у њој, као у бачкој и вршачкој епархији, његове присталице могле доћи до ухљебија, односно делили им милости; уштедио би и себи и нашем народу и цркви и тај „автономни скандал", у ко* јима на жалост не оскудевамо и из којих не излазимо. Па нека нам и тај „најновији автономни скандал" нослужи за доказ, да није довољно битп само на перу Фразиста, а на језику гњаватор, ако смо ради да нам рад а особито на црквено-народном пољу буде од користи, него, да се од оних, који поверењем народним дођу до упливног и решавајућег унлива, иште пре свега нужног знања а уз то и хладнокрвности и истинског родољубља. А иодједно нека нам он послужи за доказ, да без споразума са јерархијом, не можемо никад доћи до сређења наше црквено-народне автономије. Ако нам је до пркоса, а ми терајмо га и на даље, ил нраво рећи, држимо се досадашње намети, па ћемо далеко доћи! И опет велчмо што смо у више прилика рекли, нико нам није такав непри]атељ и толико нам не шкоди, као наша јавна гласила са својим неквалиФикованим уредницима, који се ни на што друго не обзиру, него на допадање светине и својих партизана. Крајње је време, да у том погледу и наша јавна гласила нођу другим правцем и да својим неумесним писањем не раздражују светину, него да је паметним писањем привикавају на ред и рад, те да се

више брине о својим нуждама и невољама, него што се брине о црквено-народним стварима о којима нема ни нојма.

^ Папа Лав ХШ. 7. о. м. умро је у Риму после кратког боловања, у 94. гоцини живота свога иапа Лав ХШ. ПапаЛавХШ. био је 258. еппскоп у Риму, која се епиекопија времепом уздигла на први степен у римокатоличком Хришћанском свету, те се његов епископ -- папа — сматра п дан-данас за видиму главу црквену на земљи и за намесника Христова, који је као такав и непогрешив. Између тих 257 епископа — папа —, било је са свим обпчних јерарха, шта впше било их је и чудовишта, ал је било и врло великих јерарха, међу које је спадао и папа Лав ХШ., који је сво.јим знањем п ученошћу, чврстом вољом, савесним вршењем своје узвишене дужности, знао задобити поштовања на све стране и то не само код римокатоличког света, него п код православног и протестантског. Његове енциклике, којих је подоста издао, одликују се дубоким позпавањем упитне ствари, о којој се у њој говори, п из њих се види свестрана ученост његова, а подједно и брига и интересовање за сва што-но реч горућа питања. Стуиив на престо рпмских папа у најтеже време, знао је он иовратпти му сјај п силу, да је норед свег тога, што не имађаше световне власти, као што имађаху његови претходници, задобио својој духовној столици п себи впше угледа. но што га многи силни световни владаоцп имађаху. И ако је и он као и дотадашње римске напе настојао, да се наша псточно-православна црква сједини с римокатоличком црквом, под његовим првенством; ипак му се мора признати, да је он у томе био врло обазрив, п да није радио на томе, да се то јединство силом изведе, на штету нашег православља. Не, ои је духовним срествима покушавао да се дође до тог јединства. Нама се Србима доста благонаклон показао у преговорима са киезом црногорским Николом, а особито у питању св. Јеронимског завода у Риму. А. и иначе не можемо се на њега тужити. Како се данашњим даном све то више ширп српска идеја и код римокатолика, а особиго у Далмацији, где много има римокатоличких Србаља, у српском је пнтересу, да за последника папе Лава