Српски сион

Б р . 13. СРПСКИ СИОП С тр . 409.

ског сабора" у погледу одговорности енархијских власти. одговорио саборском одбору: нисам ја теби, него сабору одговоран за свој рад; пише се у „Застави" у 143. бр.: „— — Јер не ће, и не може тек нико спорити, да но нашим автономиим уредбама припада саборском одбору право, а има и дужност, да надзирава, нозива на одговорност, а и укоре коју потчињену област и председника јој, ако су се они огрешили о какав закон или о дисдиплинарне нрописе. ТТТто важи за све области, важи заиста и за административни одбор и његовог председника. — — А држили државна власт, да је јача потчињена област, него она. претпостављена, онда то води државном расулу. ..." А у 148. бр. „Заставе" рекло се и ово : „— — Може ли внша власт, мењати и укидати одлуке ниже власти? Може ли тражити од ње извештаје? Може ли јој налагати и у случају непослушности, и може ли је натерати на послушиост и казнити је? ц , те пошто се одговорило да може и да је то дужност више власти, рече се, пошто се прво иризнало, да по чл. XVIII., еиархијска скупштина контролише рад црквене и школске управе, и да је сваколика унрава но чл. XI.,. одговорна сабору, но: г новији закон иотичре стари закон, ако је стари у прошивности са овим. Епархијска уредба важи од 1871., а саборско устројство од 1875. Саб. устројство дакле новије је и ако се одредбе сударају, онда важе одредбе саборског устројства, јер су — новије, § 22. саб. устројства каже: „У делокруг саб. одбора спада 8) и котролише органе, које су уредбама усшановљене ." Енархијском уредбом од 1871. установљени су ови органи: конзисторија, админисшуативни одбор и епархијски школски одбор." Већ по томе дакле контролише саборски одбор одборе администрашивне. — — 0 сазиву епарх. скушптина решава дакле као ирва инштанција адм. одбор, а као друга инштанција саборски одбор, а ова вигаа инштанција може да уништи или промени одлуку ад &г. одбора. — — Адм. одбор доцкан се сетио да приговара саборском одбору комнетенцију, јер чл. XVIII. и ХЛ. епархијске уредбе ионишшепи

су одредбама §§. 22. и 29. саборског устројства." Овако уредништво „Заставе и његов сарадник Ненад сада пишу. А како је писано у њој за време „мајског сабора", и како се од радикалске стране писало и говорило у сабору против пређашњег саборског одбора, који је то исто становиште за време свога постајања исповедао, види се јасно из „Заставе" од 1902. Од оваког данашњег нисања „Заставиног", ми нисмо могли добити већу сатисФикацију, да је наша тврдња, да су епархијске власти одговорне саборском одбору, била основана, до чега су сада — ал доцкан — и сами радикали дошли. Сад после онаког закључка „мајског сабора", могу и административни одбори, а не само енархијске скупштине пуцати под нос саборском одбору, јер кад по њему није епарх. скупштина одговорна саб. одбору, нисуни административни одбори, никонзисторије, пошто су сви постали на основу једне исте уредбе, и тврдња радикала, да епарх. скупштина није саб. одбору одговорна с тога, што је она застунство, а епархијски су одбори власти, није ништа друго него прост соФизам, пошто је и она орган који иостоји на основу извесне уредбе, а сви такови органи одговорни су саборском одбору, односно он има над њима надзорну власт. Уредник пак „Новог Србобрана" у 147. рече : „Како ће Функцијонисати наша автономна управа, ако свако може чинити што хоће, и ако ниже власти пркосе вишима — управо себи, народу и цркви са угарском владом." Да је г. уредник као посланик на „мајском сабору" био противан са својим једномишљеницима, да се не донесе онакав закључак у погледу одговорности енархијских власти, односно да је исти донесен у прописаној Форми и на потврду нослат и потврђен, имао би права, да данас овако пише. А пошто све то није случај, за то и нема права да овако пише. * * «■ Из свега реченог, види се, да се заиста описан спор између саборског одбора и