Српски сион

С тр . 426.

СРПСКИ СИОН

Б р . 14.

мисарја на тој конец держати, что би рјешилосја, једа ли основанија предлежат, јаже би нуждно творила, Јего Епископа Атанацковића свјашченому суду подвргнути. Зане Ми предмет сеј за благостојание и чиноправление нашеја св. Церкве многоважним бити почитаем; то по смислу св. канонов ничтоже важно без спорамјенијн братији наших Епископов творити хотјашче, позиваем В. П. да Нам основаное мњение Ваше о том подати ускорите: киј пут от обоју горје наведени нам пријати за Церков нашу спасителншиј бити судите?" На ово је одговорио владика пакрачки Крагујевић овим писмом: „В. С. Благоизволисте В. С. високопочитаемим Писанием Вашим от 15. т. м. и љ Ч. 489. мњение мое в том поискати, киј сирјеч иут от назначеноју двоју во всевисочајшем Ручном нисанији Јего Императорскаго Величества Государја нашего под 14Ј26. с. м. и љ. касателно премјешченија Г. Еп. Платона Атанацковића от Будимскија на Вачкују Епархију Вам ниспосланом за св. Церков нашу спасителншиј бити сужду, или они, да Св. В. реченому Г. Еп. Архиеписконскују Грамоту Вашу на Епархију Бачку неотложно издате; или да спорниј предмет сеј в синодалное разсуждение предвзјат будет, и в том да рјешитсја, једали основанија предлежат, котораја би нуждно творила, Г. Еп. Атанацковића свјашченому суду подвргнути. Да би аз во важном нредмет.је сем сталное и основателное мњение подати могл, потребно би било, предварителње всја акта спорнаго предмета сего касајушчајасја пред очеси имјети, таја в сојуз внимателно и с разсужданием прочитати и всја сбившајасја окресности снести; но поелику всја акта сија мње непредлежат, ниже би, ашче би таја и предлежала, дјело сие, в сем кратком времени, совершитисја могло; то аз взискуемое В. 0. в сем предметје мњение мое на њеких от части мње иознатих окрестностех, от части же на писмених коресподенциах которија В. С. с високим попечитељством в предметје сем имјесте, осниваја, в сљедујушчих тое на

високое Разсуждение во вејакој покорности В С. подношу: Зане В. С. болже крат усмено предомноју, посљедних же времен сих в Собранији нашем Архијерејском сице изразитисја благоизволисте, јако сирјеч Вам не толицје до того стало јест, да гореречени Г. Еи. на Бачкују епархију пријдет, или да он судим будет, јелико до того, да право иремјешченија Епископов от јединија Епархији на другују по смислу канонов св. Церкве нашеја одержитсја, и, да ашче Јего Имперагорское Величество в призренији том желаемое Рјешение издат, В. С. тјем совершено задоволитисја, и спорни предмет сеј, реченаго Г. Еп. касајушчисја аки окончан смотрјети будете; зане сицевое изјасњение В. С. и високому попечителству писмено дадосте; зане всевисочајшее Рјешение тое на задоволствие и утјешение всјех нас под 14./26. т. м. и љ. в самом дјеље уже воспосљедовало јест; зане далше предвидитсја не может, какови резултат синодалнаго Совјешчанија будет, јест ли сирјеч доволнија причини обрјашчутсја, да иомјанути Г. Еп. свјашченому суду подвергнетсја или ни? да не би ктому, комулибо повода к помишленију далосја, јако Вам не точију обезбјеждение права синодалнаго јелико премјешченија епископов из јединија Еиархији на другују касаетсја на сердци лежаше, но јако њекаја личнија окрестности противу реченаго Г. Епископа, возобновлену уже всевисочајше синодалному праву премјешченија епископов, јеже от В. С. по совершеному увјеренију моему далечајше отстоит, С. В. к процесуалному путу подвизаху; а на конец да би Јего В личество благоутробњејши Император и Государ наш умилостивилсја, јеже скорше Синод ко дополненију вдовствујушчих Епархији рјешити, и тјем сјетујушчују Церков нашу утјешити, которое всевисочајшее Рјешение, ашче би нроцес сеј с честопомјанутим Г. Епископом началсја, на долзје јешче отложитисја имјело, и да би В. С. от неисказаних трудов Ваших јединожди уже отпочинути, иотеческиј взор Ваш јединствење на благо св. Церкве нашеја обратити возмогли, во всјакој покорности сужду: да би за св. Церков нашу спасителњеје