Српски сион

Б р . 14.

СРПСКИ СИОН

С тр. 425.

шчајасја, с тојуже и особним високопочитанием пребивају. Вашег Преосвјашченства В Виење 19. Марта 1851. покорњејши слуга Платон Атанацковић с. р. Епископ. Како је владика Платон од свију осталих владика добио одговора на исто своје писмо, само не од владике пакрачког СтеФана Крагујевића, на пожурницу и умолбу његову од 14. Априла, да му на њега одговори, одговорио му је исти 15. Априла 1851. следеће: „— — Зане предмет о немже П. В. под 19. Мартом т. љ. писати ми изволисте, от Јего Свјатости Г. Патријарха нагвего ЈосиФа с вједомоетију мојеју и прочих Г. Г. Архијереев наших, високому Министериуму на разсуждение поднесен јест; того ради аз вње состојанија нахождусја П. В. без засједанија Архијерејскаго сталнаго отвјета во реченом предметје дати, донељеже високое министериалное Рјешение в томже невоспосљедует. В прочем всеуоердно желаја, да дјело сие јеже скорше ко концу својему приведетсја, — — — покорњејши слуга СтеФан Крагујевић с. р. Под 27. Аирилом 1851. нисао је владика Платон истом Крагујевићу следеће писмо: „В. П. Зане должае уже мимотече времја, јако аз на понизњејшее мое, јего Блаженству Г. Патриарху под 4. Априла т. љ. поднесеное изјаснение благохотнаго неполучих отвјета; того ради судих, В. П' настојагачим братски умолити, војеже би содјејствовати и у јего Блаженства ходатајствовати ми усердствовали, да би помјанутое изјаснение мое в Собрании Архијерејском предвзјато било, и аз отвјета удостоитилбисја." — — — Патријар Јосиф Рајачић под 9. Јунијем 1851. упутио је на све владике следеће писмо: ,В. П. Јего Превосходителство Г. попечитељ Богочестија и Просвјешченија позивает мја

с прочими Г. Г. Епископми 9 јединонадесјатом утрењем часје в дјеље премјешченија Епископа Платона Атанацковића к себје на конФеренцију. Зане нредмет сеј чисто церковниј јест, то аз тацјеј конФеренцији присуствовати не могу; о чем и Г. Попечитеља, а и В. П. под једињем извјешчају. В прочем с љубовију и високопочитанием јесм В. П. Во Виење 9. Јунија 1851. обвјазателњејши Јосиф с. р." Под 13. Јунијом 1851. упутио је патријар Јосиф на владике следеће писмо: „В. П. Бившу ми днес у Јего Величества Милостовјејшаго нашего Императора на Аудиенцији, височајшее устменое Императорское Увјерение о подписаном уже Јего Величеством, и скорјејше воспосљедовати имушчем за православнују нашу Церков утјешителном Рјешенији получих; — которое височајшее Рјешение јегда мње ниспослетсја, П. В. в вједомост принести буду. Како сие, тако и мое заутраганее отј шествие из Виени вједомотворја В. П., желају да и В. П. Десница всевишњаго во путешествии Вашем руководит, и к желанију сему моему прилагају и благословение мое Патриаргаеское." Под 15. Јунијом 1851. упутио је патријар Јосиф на владике следеће писмо: „В. П. В сљед прочтеного днес во Архијерејском Сосједании всевисочајгааго Ручнаго Писанија Јего Императорскаго Величества Государја нашего на Нас под 14 26. с. м. и љ. Ч. 149. С. ниспосланаго, касателно премјешченија Еп. Платона Атанацковића от Будимскија на Бачку епархију, налагаетсја Нам, Јему, реченому Еп. Платону Архијерејскују Грамоту нашу на Епархију Бачкују неотложно издати; или ашче би Ми Јего церковним иступленијам повина бити судили, с присуствујушчими здје прочими Епископи нашеја Церкве синодалное собрание по предварителному Јего Величества всевисочајгаему Рјегаенију ради наименоватисја имушчаго государственаго ко-