Српски сион

Б р . 14.

СРПСКИ СИОН

С тр . 437.

Одговор на подлистак у 163. бр. „Заетаве" од ове године. У 163. бр. овогодишње „Заетаве" изишао је подлистак: „ Педагошки ,.рад" Др. Георгија ЛетиЛа'' еа потписом Л. Ж. Зв ., у којем се хоће очевидно да докаже да сам у чланцима: г ГГрилози усавршавању катихизовања" употребљавао туђу духовну својину, истичући је као своју. Такву тврдњу, као неосновану, свечано одбијам од себе са ових разлога: При почетку, II. прилога на стр. 308. П. књиге „ Богословскога Гласника" стоји написано: „ У новије доба почело се ексиериментисати Хербарт Цилсровим #ормалним отепенима и на иољу наставе у вери, те се дошло до врло иовољних успеха, ирем да ова метода- има и својих теоретских и ирактичких иротивника како код остале наставе, тако и код наставе у вери. Та пак околност служи томе да се тај метод ириближава своме усавршењу. и г Ради упознавава његова износимо га пред наше катихете у интересу усавршавања метода катихизовања *. Ко пажљиво прочита то место и прегледи сав Л. прилог, увидеће одмах шта се хтело са тим прилогом. Хтело се наиме: упознати ЧИТаоце са позитивним дидактичким оиотемом ХербертЦилер-а и показати како би се тај сиотем могао на наставу у вери применити. Према томе сав тај ирилог састоји се из два елемента, једнога теоријскога и једнога практичкога. У ирвом се налази сиоменути систем а у другом иримена његова на веронауку, изведена по мишљењу чувенијих катихетичких писаца и писца самога прилога. Да ирви елеменат није својина иисца ирилога, није било потребно да пронађе писац подлиска. То је јасно из горе наведених речи пиоца прилога, који то није затајао. Њему ни у крај памети није било да ће се моћи когод наћи, који ће за њега тврдити, да он систем ХербартЦилер-ов у том прилогу себи прис.ваја, после онако јасних горе наведених речи његових у почетку прилога. Писац ирилога даклем у току своје радње није ни морао безуветно наводити иосебно извор, одакле је сиоменути систем узео, кида се о том ве% у иочетку радње, код објаве темата њезина, довољно изјаснио. Ни у том случају не би му се, после споменуте објаве, могло пребацити да је туђе мисли за своје прогласио. Али је писац прилога извор за споменути систем и посебно навео. Дело Ее1п-Р1ске1-8сће11ег-а, у којем је писац прилога најзгодније нашао наведени систем, и за које писац подлистка каже да^у спом. прилогу није наведено — јесте на више места наведено, и то или код натииса једне главе или на крају њезину, што значи да је та глава ве;Нином из тога извора иотекла.

За оно место, које се сиомиње у иодлистку , као тобоже од писца присвојено, стоји назначен извор на стр. 308. II. књ. „Ђогослов. Гласника " у 6. примедби, која је стављена уз натпис 5. гдаве (П. прилога) „0 циљу методичне јединице" са овим речима: Ке1п-Р1ске1-8сће11ег ор. с 1 I. стр. 125. Исто тако наведен је тај исти извор и на стр. 401. II. књ. „Богослов. Гласника " у 1. примедби, стављеној уз натпис 6. главе (II. прилога) „0 припреми", као и на стр. 22. Ш. књ. „Богосл. Гласника и у 1. примедби, стављеној на крају главе 7. (П. прилога). Из свега тога очевидно је да је иисац иодлистка неоиравдано наиао писца „Прилога усавргпавању катихизовања." У његову добру намеру осим тога, тешко је веровати једно зато, што се није под свој рад потписао, што сведочи и о слабој вери његовој у солидност свога рада, друго , што свој рад није објавио у стручном листу, него у политичком, и то једном од најраспрострањенијих, треЛе што је то учинио у доба, када је личност писца прилога услед извесних црквених прилика постала у неколико предметом јавнога интересовања. Мотив „части српске критике," на што се писац критике позвао, друкчијим плодовима урађа, него што је ова „критика". Да се писац оваке „критике" још и објавио, то би била одлучна околност за нападнутога писца, да ли је потребно да се од тога уопће брани. На друге „стручније" примедбе, које је навео „критичар", али које је пропустио да и покуша доказати, имам ово да приметим: 1.) Да је метод формалних степена заиста прикладан за предавање катихизиса, може се писац „критике" уверити најбоље како из катихизовања карловачких богослова, тако и из успешнога рада на том пољу немачких католичких катихета, н. пр. у Баварској. Та тврдња писца прилога није „бесмислица", него је бесмислица тврдња она, да се формални степени не могу и „за обраду катихизиса употребити." Процес учења у оиће, иа и катихизиса могуЛеје само са том методом сировести. Но о томе нека писца подлистка увери споменуто дело Ееш-Р1ске18сће11ег-ово, на које се он иначе позвао, али, које, као гато се види, он није прочитао. Тако што могао је тврдити само такав капацитет, који се боји своје име потписати. 2.) Да 8<;аи(1е у својим препарацијама није начинио погрешку, коју је писац прилога навео, не може послужити тврдња писца подлистка да су те препарације у немачком учитељству јако распрострте, те с тога у том питању писац прилога задрмсава своје наведено мишљење. 3.) Терминологија писца прилога по његову мишљењу са свим је добра. Пошто пак српска терминологија јога није утврђена, то би писац подлистка џисцу прилога љубав учинио, а и „части српске критике" да је по свом мишље-

с