Српски сион

Стр. 440.

Б р . 14.

кован од блажене памети епископа Теофана Живковића, надбедреником. А за заелуге, које је стекао, као војни капелан у ратовима од 1848. до 1852 , одликован је аветријским редом „риз тегШз", те папском колајном за успомену на 1849. год. и ратном колајном од год. 1878. Покојни прото Кукић био је доиста и као човјек и као свештеник потпуно на своме мјесту. У свему тачан, савјестан, разложан и човјек пун такта. На гробу покојникову било је присутно 17 свештеника, који су свечано опојали смртне остатке његове. У цркви се опростио у лпјепом говору са покојником окружни прото киринскоглински г. Д. Ј. Прица, а на гробу у име свештенства протопресвитерата петрињскога парох Блињски г. Павле Драгић. Обојица говорника истакли оу, цртајући покојников живот, многе његове врлине и способности, које су га за живота красиле. Спроводу покојникову присуствовало је уз свећенство, чиновништво, часништво, домаћа друштва и корпорације, још и много грађанство без разлике вјере и народности, што је најбоља свједоџба како је био штован и уважаван. Слава проти Рафаилу Кукићу! и вјечна му памлтЂ! У Петрињи 16. Јулија В.

ЛИСТАК.

В е с т и (0 св. архијерејском синоду) односно о његовом скором сазиву, у велико се иише по нашим листовима. Шта вцше, гдекоји од н>их знају за тобожњи дан његовог састанка, задатка његовог, па шта више н за нмена кандидата за владику темишварског. А сви ти гласови поникли су из Пеште ои; пријатеља, који су својим пријатељима нешто „зуцнули", а ови брже боље удри у велико звоно, те тако искрснуше и такови гласови, којима се човек мора смејати, као што је глас, да високопреосвећени г. епископ Михајило Грујић ради на томе, да се премести у Темишвар, а да не говоримо о кандидатима владичанским. У самој пак ствари ово је истипа. Познато је, да је св. архијерејски синод решно, да се у избор темишварског владике дотле не упушта, док се не реши питање о употреби једне трећине камате од Текелиног фонда, одређене за арадског српског владику. Питање о фонду Текелином већ неколико година не може да се реши, а његово се решење одуговлачило с тога, што се није могао Беч да сложи с Пештом у погледу одређене трећине камате на издржавање војених питомаца.

Па како нема изгледа, да ће се исто питање скорпм решити, то је кр. уг. министарство исто пптање излучило, и поднело Његовом Величанству предлог за решење иитања о одређеној камати за свештенички семинар у Араду и дотације владаке у Араду. Како је у пзгледу да ће на исти предлог скорим стићи превишње решење, које кад стигне, учиниће Његова Светост сходне мере за сазив св. архијерејског синода и ради избора темишварског владике, односно за свештеничкп семинар. Док исто не стпгне, нема говора о сазиву св. архијерејског синода. („Овоштеничка реч"). Тако ће се зваги лист, што га мпсли покренути свештенство карловачке митрополије од нове године у Карловцима. Одавно се осетила потреба независног свештеничког листа, те се једва на одржаној свештеничкој конференцији у Земуну 24. о. м. донесе закључак, да се такав лнст п покрене. Лист ће се издржавати од камате од новца што ће унићи од чланарине — сваки члап платиће 100 К у 4 рате — и од претплате. На истој је скупштинн изабрат редакционп одбор, којп ће изабрати уредника и давати правац листу. Поглавита ће циљ листу бити, да се шири у народу здрава наука о црквено-народној автономији и да се поврате права свештенству, која му припадају у управи црквеној. Лист ће стојати над странкама и биће у сваком погледу независан, те да би имао одрешене руке, положиће се и кауција. Ал за то ипак не ће битм иолитичан лист, нити ће терати политику. Тераће црквено-народну политику. „Застава" је преко једног свог младог солоједца, давши му нужну своту .— као оно Јевреји Јуди да се може и непозват увући у конференцију, са свим неистинито и тенденциозно описала ток исте конференције, и из целог њеног писања о листу, види се, да јој је здраво неугодно покретање свештеничког листа, те да спречи његово излажење, ударила је у денунцијацију. „Застава" замера, што се конференција није јавно одржала, а заборавља, да ако ико, да радикали своје конференције у највећој тајности држе. Свака странка и сталеж има право, да своје конференције држи у затвореним локалима, у којима је слободан приступ само позванима; па ко зашто да то није слободно н свештеницима! Да се искупљени на конференцији свештеници нису имали чега бојати, нити су илали каквих тај-