Српски сион

Бр. 14.

СРПСКИ СИОН

Стр. 421.

светтеника, а световним члановима тро јицу. — — Потпредседник је одбору енископ, који замењује председника, кад је овај препречен. Ако су обојица препречени, председава најстарији члан по го • динама." У ХШ. је саборској седпици од 12. октобра 1874. у погледу председавања у саборском одбору, ставио др. Светозар Милетић следећи исправак код чл. XXI.: „Епископ односно заменик љегов замењује председника одбора, кад је овај препречен. Одбор бира из средине световних чланова својих па време свога постојања потпредседпика", који исправак сабор већипом гласова усвоји, а исправак др. Лазе Костића: „Епископ или заменик му замењује председника у одбору. За случај препречености ове тројице, бира себи одбор потпредседника од својих световних чланова", одбаци. У потврђеном од 14. Маја 1875. „саборском устројству", §. 21. у погледу председавања гласи тако, како је др. Св. Ми летић предложио, а већина уевојила. Из овог се види, да и ако је исправак Костићев био јаснији од Милетићевог; сабор је већином усвојио Милетићев исправак. По исправку Костићевом, у саборском би одбору председавао митрополит-патријар, ако би он био препречен, епископ члан саборског одбора, а ако би и он, његов заменик — епископ —, на тек ако би и он био препречен, изабрати нотпредседник. По иснравку пак Милетићевом и потврђеном саборском устројству, не види се јасно, ко има замењивати председника кад је он преиречен, односно и епископ и његов заменик, пошто §. 21. о томе нема позитивног одређења, него се само вели, да одбор бира из средине световних нотпредседника, а с каквим правима, о томе нема спомена. Да се то из њега не види јасно, навешћемо за доказ самог г. др. Жарка Миладиновића, односно његовог „Тумача", који је код §. 21. саборског устројства рекао: „ — Председник саб. одбору је митрополит-патријарх, а ако је ире-аречеп, замењује га еииокои, односно заменик његов у саб. одбору. Саб. одбор бира из-

међу себе и то из средине световних чланова једног иотиредседиика , који председникз замењује, кад исти иначе председава саб. одбору, али нредседавање прекида за мало, те се под председништвом потпредседника наставља, да се седница не би морала прекинути или одгодити." По оваквом тумачењу г. Миладиновићевом, изабрати би потпредседник могао само онда председавати, кад би председник митрополит-патријар, епископ члан саборског одбора или његов заменик епископ на мало препречен био да председава т. ј. почео би да председава, па на час мора да прекине председавање, за које га кратко време заступа у председавању изабрати потпредседник. Иначе, кад би н. пр. сва тројица нрепречена била да нредседавају у одбору, било да су болесни, одсутни или препречени другим иослом, не би се седнице под председништвом потпредседника могле отпочети ни држати. Од куд је и како је г. Миладиновић могао доћи до овако погрешног закључка; ми не знамо. Знамо само то, да се исти може најблаженије назвати наивним закључком. У целом свету, у телима, где постоји председник и потпредседник, овај носледњи застуиа председника у председавању, кад је исти препречен. Па кад по §. 13. саборског устројства „сабор бира на цело време саборске периоде из световног реда потпредседника, који заетупа председника — митрополитапатријарха — и његове послове обавља, кад је овој препречен"; откуд онда да изабрати потпредседник не може заступати председника — митролита-патријарха, односно његова 2 заменика епископа — кад су они препречени да председавају? Ваистину чудан појам о нравима изабратог потнредседника у саборском одбору! Да изабрати потпредседник одбора има право да председава и да се под његовим председништвом може отпочети и завршити седница, кад је председник односно његови заменици епископи препречени, и да је у самој ствари овамо од 1875. тако и бивало, најбољи је доказ то, да је изабрани потпредседник г. др. Илија Вучетић толико