Српски сион

О тр . 470.

СРПСКИ сион

Б р . 15.

народнога духа, цјените га, немојте га удручити, пособствујте му, имијте повјерение к њему, нећете изгуб;1ти ; нека буде иравиј настир у нриродном смислу, а не буде нодал човјек, да ние врстан браннти свој Народ и Церкву. Незнасе, ил је већег сожаленија достојно обшчество кое от свештеника зависи, или свештеник кои од обшчества зависи: ако перво зависи от другог, а они су њекако робови, и морају честократ играти ио његовом лакомисленију; ако ли пак зависи другиј от первог а он је подлиј роб, учисе ласкати, учисе лукавствовати, учисе невјежествовати о деркви своиој и народу не радјети, на све стране вјетрова даје се разапињати, и ништа друго ние, него церковниј и народниј наемник и разбојник, него ваља и велика је нужда свештеник и обшчество буде једно тјело и један дух; боље је да једаа другога љуби, него да га се бои; слуге смо сви један другоме, обаче само оно те слуга. кои наше потребоће тјелесне нослужуе; — свештеника зови братом, и он тебе нек тако зове; јер он је слуга Церке и Закона, и Отечества, а Пастир и Брат Обшчества и т. д Бога ми мога! ништа ми тако свето ние као Церква моја и праотеческиј Закон и обичаи, и ништа ми ние тако драгоцјено као слобода, благосостојаније и напредак Народа мог и Браће, и за ово двое: Цер кву и Народ, гди год будем готов ћу бити живот мој положити; обаче ни враг ми ние мржии от себичности, первенства и властољубија вражиег шлендриана, кои запречуе обшчем наиретку и нолзи. Здравствујте. У Сењу, 31. Јулиа 1852. Милутин Тесла с. р. парохии адм." 6. „Благоноштенороднпј Господару Ђорђе, мој усерднољубимиј! Моје срце јест нолно пријатни чувствованиј, одкако ми јест милосердниј Бог новратио мое желаемо здравие, и зато све непријатности отлећу от мене, кано један шеварниј штапић от дувара, и не само ово, но и сва чемерна моја обстојателетва 0В ДЈ е У Сењу, и дуговремено искушение

бивше, све сам већ заборавио, тако као да ние ничега ни било, и ја би се забадава трудио Бам радост срца мог изразити, још к томе скопчано јест повишење мое на степен Церковниј и ухљебление боље предстоп мени, и зато извјестно знам, да и Ви и обшчество, међу коима већ готово 6 година живим, и много пострадао јесам, имате срећи моиој и веселију саучастие. — У отношенију пак гато ми данас у вашем почитаемом листу напомињете за најам кућевниј, да! да сада при руки имам послао би вам, не само оно што иштете, но и онолико седмерицеју; и вјерујте, а то већ сами знате, да сам пријатељ свое Церкве, и у коиој мјери јесам сиромашан, у тој истој јесам и поштен човјек, и зато све што Церкви моиот дужан будем, платити хоћу, а она је дужна на мене причекати и Ви Обшчество је приимило мое писмо от 13. тек. 1852. у отношењу куће, и Ви сте то разумјети могли. Со истиним почитанием пребивам Ваш У Сењу, 16. Сеитемвриа 1852, истинсклј пријатељ Милутин Тесла с. р. Концепат званичног њемачког писма, којега одмах навађамо, показује нам Теслу на послу према ондашњијем властима. 7. „Ап с1аз 1(Љ1. к. к. 2еп^§ег МШШг СоттапДо сШо 2е裏 ат 20 ЈиИ 1848. N о (; е. КасМеш в1с1) <1ег МегогЦ^еп О-агшаогш-Маппбећа^ У1е1е ги <1ет опеп! гесћ%'1аиМ§'еп КЛик ћекеппеп, зо егћеЛбсМ еа <Не Сегесћ%кеН с1а«8 (Иеве (ит №етап<1еп ете 1гет<1е КЈгеће аи1(Мп^еп ги \\'о11еп) ће! је<1ег кШШаћешЈеп кхгсћНсћеп ГапсИоп 81е18 1п е%епе, аћег шсМ &ет<1е К1гсће ^еГићг! \уег<1еп. Б1е8ешпасћ тг<1 Ет ШћНсћез МИИаг-Сотташ!о (ИепвШбШсћв! егеисМ, <1а8 1га^Нсће МШШг ап је<1ет 8опп — ип<1 Гпег1а§е, тео сИе опеп^. гесћ1§1аић1§е КЈгсће <1аз Носћаш4 се1ећпг1;, је<1ебта1 ит 10 ТЈћг v. М. уог <Не Ше81^е 8егћ18сће РГаггк1гсће итво §е1а1Н§ег 81е1Н§ тасћеп ги тто11еп, <1а е8 оћпећЈм ћеЈ <1ег ^е^еттагМ&еп 2еПЕросће тећг ке1пе ћегг8сћеп<1е КНсће ех ^бИг! Теб1а, ас!т.