Српски сион
Б р . 15.
СРПСКИ СИОН
«јтр. 4< 1.
Као у завршетак износим још и својеручнијех неколико биљежака Теслинијех, које је он црквено словенскијем језиком а штампаним писменима забиљежио. Ово су: А. 1847. к>ност. г\гл»н. прбпод. по книз^к |;р. испое. Ж. Т. А. 1847. мл\л 11. изд-киствокалх еже во вре,иа вогосибж. око цркке нј локити. Д. 1847. лша 23 изд^кистков. еже ровот. во времА когослВж. влиз' церкке не д^клаги. /И. Тесиа. А. 1847. лша Зрк)(. плр. г^асц. оучреж. ^ран. чиси. Ж. Т. будогра Ж л. 1847. кклк»чит. нач. Ждлв. Ж. Тесиа. А. 1847. мцд Дек дне 8. дкиглх зио8по= трсклЕнУе НСТ/ЛЗОВЛН1/Л постпорта за доаж. пи= сан1А. Ж. Тесла. Д. 1848. /ица 1ан. дн« 16. оукин8л' злоВпо* трбклжп контро'лл. наши}(' лирторш ритск. сфенствол»х. Ж. Ткла. А. 1848 Л1ца лмрта дне 18. ассТстенцш почјст. зак. нач. ошч. пршл«. М. Ткла. А. 1848. лкдстко гарниз. пракослакное ко сокствен цркок парадни) ити . Ж. Тесла. Л"кта 1850. оустроенна печатћ паро^ТалнаА трошкол!& и попеченТшх л^ен« 1(реа Жил8тина Тесла. 4 Још само да напоменем и ово: Теслин бијограФ (у календару „Србобрану") спомиње, да је Тесла по рукоположењу год. 1846. послан у Штикаду за канелана „од куда буде на брзо премјештен у Сењ. Ту 1е био до августа 1852." Из писама (овијех) Теслинијех види се, да је он дошао у Сењ 30. Аирцла 1841., а из писма „господару Ђирђу (Милеуснићу) види се, да је у Сењу био још 16. Сеитембра 1853 и . Приопштио: П. М. К. 4 Писма ж ове записе уступио ми је, да их употријебим. г. Никола Радошевић парох сењски.
Писма Јоеифа од Путника, владике пакрачког, Стефану Станковићу, архимандриту ораховичком. Прилог за новију историју црквену карловачке митрополије. Приопштио Д. Р. 3 (Наставак.) Љубезни Отефане!
Г. АЕпископ мене потајно, никому во дворје јего ничего незнајушчу сјемо позва да по предварителном совјешчанији у Беч отидет, и поставление епископов у монарха исходатајствует. Нечајаное иришествие моје било всјем удивително, и јакоже који знајаше, тако иричину пришествија мојего себје прообразоваше. Овиј убо рекоше: синод држе, овиј светиће се нове владике, овиј положиће фундамент резиденцији, овиј оно, овиј же оно не вједушче причину пришествија мојего, и повседневно Епископа Бачкаго прихождение, и долгое кабинетское и сокровеное совјешчение. Нервоје убо г. АЕпископа намјерение било, по совјетованији у Беч отходкти, и мене или со собоју повести, илп овде деспотствованија ради оставити, но получивши в незапу, на представлен&е хофкригсрата о скорбном и ко совершеном разрушенију клоњашчемоја Епархији карлштадскија состојанији, јего величеству сотвореное — от хофкригс президента От. Ве11е§аг<3е президиалное иисание от 12. февруарија, в којем Јего величество хофкригсрагу и посредством того Г. Архијепископу налагает, в смотренији дополненија карлштадскија и прочих упразднених Епархији нужднаја за дополнение дјелати и учредити; то наравно ова резолуција дала цјелому прежднему намјеренију, и плану вид други. и ми в мјесто у Беч ити, держасмо скрутиниум, и сочинивши формални избранија тзЈгишеп!; всја упраздненија Еиархији дополнихом. А зане да последни синод 1816. держани, рег ТпИптиип тако расиушчен бист, да т!;егеа, е1 1Ј8Г]1хе е(1епс1аш 1зеш§'паш и11:епогет Кево1дИопет дјело аки неокончано, ас!а поп сопсћша а ни синод 8иа 1огша зоМга!: био није, ослајет, то уи взирајушче ову, аки пНепогеш Ке8о1и11опеш, повнегда ни кралевски, при синоду тогда опредјелени бивши комисар генерал СигентаЛ теуос1га! није виа е(; ишШа Гогша, то ми овај наш, зсгиИпшт аки рег СопИпиаНопеш, будимскому полномошчие своје сјемо пославшу соверши ш, и 81§еп1;ћа1и аки кр. комисару на онравление, јако ирописаним путем предали, који по долгом волненији, неимушчи никакове заповједи, примио и вчера у Беч сретно оправио. Да бог даст, да се умилостиви царево срце, и тужному и неизвјестному состојанију конец положи. Много сам ти, и крадом писао, а опет