Српски сион

С тр . 490.

СРГ1СКИ сион

Б р . 16.

шен.има, а тако исто да другостепене власти преко другостспених власти извештавају подручне јо) ирвостепене власти о својим решењима спадајућим у његов делокруг; јасно је, да саборски одбор није имао нрава. да непосредно позива конзисторије да имају поступати по његовом закључку у иогледу „ Сриског митроиолијског гласника и , и то у толико пре, што је прегпостављена њихова власт већ одбила исти његов закључак. Такав се поступак саборског одбора не може никако назвати коректним. Виша власт треба да претходи нижим примером, а не да јој даје примера, да и она пође њеним трагом, па да и сама не ресиектује наредбе своје претпостављене власти. С тога сваки истинити пријатељ нагае автономије и реда, мора осудити поменути поступак саборског одбора, који је и њиме показао и доказао да се не може узвисити, и отрести проклетог партизанства. Ако исти држи, да он нема пречег и племенитијег посла и задатка, него да својим закључцима изазива трзавице и трвења; онда је зло и наопако. Онда наши „пријатељи", не треба ништа друго да раде, него да скрштеним рукама посматрају наше пропадање. Крајње је време, да се започне друкчије радити.

Писма Јоеифа од Путника, владике пакрачког, Стефану Станковићу, архимандриту ораховичком. Прилог за новију историју црквену карловачке митрополије. Приопштио Д. Р. 4 (Наставак.) 10. Љубезни! Старашсе, не приемши от мене давно никаковаго писанија, да не бољезнују. Правда јако Август во Славонији за мене часто опасен бје, благодарение обаче Богу, нигда в тјеље здравији не бих, јакоже ниње, бољезнују обаче душеју.

Јегда по совершенију дјел наших в Карловцје сјемо возвратихсја, ио желанију АЕиископа на Темишвар идох, идјеже мене сирома Бранковић и оба асистента ожидаша. Приспјевшу мње тамо, Видак человјек иначе АЕнископов, јемуже он все и неограничено повјереније дарова, воироси мјанаједину: Једа ли Господин во Виену отиде ?, на које ја јему рерох: ни. Он, зашчо за име Божие не оде, објешчао ми је твердо, јегда јему бившу ми тамо повјествовах, како неугодно о нем и велики и мали глагољут, и все биваемеје хладности, и аки небреженију по скудостију восписујут, повјествјушче, како Ненадовић, како Видак во опасности по 6 и више мјесјецеј во Виење пробавил. Ја, није за ниње потребе да идет пш1а1а ешт Гашез гегит, и надежда је, да ће скоро утјеиштелна резолуција изићи. Он, не %е ли Бог дати да доживим, и вас овде а Бранковића у Вршцу видим. Ја, дошло президиално пи^ание от графа Белегарда да АЕпископ нужднаја учредити ради администрацие и дополненија епископов, учињено убо совокупно предложение, и ако до конца Јунија никаково не сљедуе решение, тогда АЕпископ иде у Беч, и ако мене не поведе, даће ми верховно надзирание над Епархијама банатскпма. Ово је био наш разговор, а ниње бездјелник из Темишвара пише АЕпископу, да сам ја све тајне наше карловачке Видаку открио, Видак же проти Темишварском (кога он всегда за лукава и немирна човека држи, и никогда с ним обрашчавао се није), сеј же Кенгелцу, и тако ови бездјелници могут с новими денунцијацијама все наше дјело осуетити. АЕпископ по свиему обичају, не испитуја далше дјело, пише ми иисмо, које ти овде прилажем. Ја аки изван себе, дам на прочитание Видаку, здје масу окончајушчему, мало га шлаг не удари и три дана к себи доћи не могиј, склопи руке и са сузама рече: једа ли сам ја то от Господина дочекао, да ме за такова човека држи, кому он за 30 полни година неограничено повјерение даровао, и за поштена човека познавао. То је господине и за вас и за мене тешко и скорбно. Он АЕпископу пише и јави цјели наш дишиут, ја такођер пишем разјарен и оскорблен оно что овде такођер придаем. АЕпискон ни менк ни Видаку не писа кромје официозних писаниЈИ ништа. АЕпископ во Виену отшедши, повјерио