Српски сион

Б р , 16.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 489.

свом закључку од 1891. кад је покренут исти лист. Како је саборски одбор обигаавши митрополијско - црквени савет, непосредно известио конзисторије, да је г Сржки мишроиолијски гласник ", ]едини званичан орган за народно-црквено-автономне иослове, позвавши их, да у њега шиљу изве штаја о својим седницама и у њега своје огласе дају; то се митрополијско црквени савет оградио против тог ностуака саборског одбора. И тако је Богу хвала, без икакве нужде створен нов сукоб између та два нагаа највигаа автономна тела, до кога није морало доћи, да је било иоле добре воље код саборског одбора. Саборском одбору — данагањем — од првог дана, био је „Сриски Сион и трн у оку, гато је заиста непојмљиво, кад се узме у обзир да су бага радикали — па и сами неки чланови саборског одбора иређагањег његовог уредника на силу Бога протурили за посланика и пустили у сабор. И кад они имадоше тако мишљење о „Сриском сиону ", не треба се ни мало чудити, покретању „Сриског митроиолијског гласнака" , којим мислише не само утући „Сриски сиои него подједно ухљебити једног свог партизана. Само његово покретање не може им се још толико ни замерити, за које ће имати идућем сабору одговарати, како га смедогае на трошак народних Фондова издавати без закључка саборског, ал им се мора замерити његово наметање за званични орган митрополијско црквеном и народно-школском савету, поред свег тога, што га ни један ни други не хтедоше признати за свој орган. Како код нас у нашим уређењима као гато рекосмо нема нужне јасности и одређености, није ни мало чудо, што нема спомена о међусобном одношају између наших највиших власти, због чега се и дтгађају међу њима сукоби — а особито овамо од „мајског сабора" —. Због неодређености у самим уредбама, саборски одбор сматра себе за највигау контролну и административну власт, који као такав има право контроле и наређи-

вања и над митрополијско-црквеним и народно-гаколским саветом, гато му опет они не признају и сматрају себе за координираног му. А где су тако сунротна мигаљења; ту је сукоб неизбежан. Кад је данаптњи саборски одбор самостално могао покренути „Сриски мишроиолијски гласник " и то на трогаак народних Фондова ; за гато онда замера и не признаје синоду право, да он може нокренути „Сржки сион односно пређашњем саборском одбору, митрополијско-црквеном и народно школском савету, који га признагае и за сво} орган? У привременом уређењу митрополијско-црквеног савета од 1871. нема спомена о одговорности његовој. А по привременом уређењу народногаколског савета (чл. XIX.) од 1871., одговоран је он за свој рад народно-прквеном сабору, а тако исто одговоран му је и по гаколскот уредби од 1872. (§. 143). Кад је по привременом уређењу епархи]а од 1871. (чл. ХБ.) и конзиеторнја одговора сабору, изузимајући судску струку, но и за ову је одговорна у ногледу тачног отправљања дужности своје, аналогно томе, могао би и митрополијско-црквени савет само њему бити одговоран. Истина, по § 22. саборског устројства од 1875. у делокруг саборског одбора снадало би и да контролигае органе, који су уредбама установљени, у које би спадао и митрополијско црквени савет, погаго је и он уредбом установљен. Али пошто је „мајски сабор" за љубав Вршца ставио иста наређења ван крепости, закључивши, да су такови органи одговорни сабору; јасно је, да саборски одбор не може имати контролног права ни над митрополијско-црквеним саветом. Уз то, кад се узме, да и ако нема у нашим уређењима позитивног наређења о међусобном одношају и званичењу између појединих наших автономних власти, да се које по њиховим наређењима, које но многодишњем обичају и пракси, како поједине странке преко евоје првостепене надлежне власти имају обраћати својој другостепеној власти, и обратно да ове преко првостепене извештавају странке о својим ре-