Српски сион

Стр. 508.

Б р . 16.

јатеља српске цркве и народу са скромном молбом да нам у овом критичном часу иритече у помоћ, да већ једном доградимо и уредимо нашу свету богомољу. Парохија Горњо Грачачка и ако бројем и величином једна од нрвих у нашој пространој горњо-карловачкој дијецези, била је већ неколико година без св. храма, јер старе цркве не могосмо никако поправити, а нове опет не могосмо тако лако и брзо саградити. Није стога чудо, што је народ у овој парохији кроз неколико година слушајући службу Божију у свом парох. стану, жељан да већ једном на глас црквепог звона дође у своју свету и праву богомољу, где ће чути слово Божије. Народ у парохији овој није жалио муке ни труда, већ је све на ноге скочило, док нијесмо прољетос 1903. добили и потпору и зајам од високе Владе за св. храм, тако да ћемо у име Божије још ове јесени моћи чути службу Божију и слово Господње у новој светој богомољи. Доиста народ је иотпуно схватио моралну своју дужност, јер је велике жртве примио за градњу, уложио доста радне снаге, а примио велике обвезе да отнлаћује високој Влади зајам са каматама у износу од 14.500 круна са 5% у току од 15 година. Надамо се с тога, да ће сваки иријатељ брат и Србин учинити ове жртве па нам наше големе терете ублажити тим, што ће нам притећи у номоћ ма и са најмањим приносом барем за нутарње уређење. Нарочито пак стављамо на срце браћи Србима из наших крајева у далеком свијету, да се својој патриотској дужности одуже. Сваки и најмањи принос примити ће ее са највећом благодарношћу, а јаван рачун скуиљеаих прилога обнародовати ћемо путем наших гласила. Напошљетку умољавамо све српске новине, да изволе овај наш родољубиви апел прештампати. Одбор за сакупљање прилога. У Горњем Грачацу 18. (31.) августа 1903. г. Предсједник: Перовођа: Тома Мандић Светозар Д. Зорић парох. капелан. Дане Мандић и Петар Совиљ одборниди.

Одговори уредништва. Пошто нам је млади брат свештеник, на ког смо лосумњали у 14. бр. о. л. да је саопштио радикалпма рад свештепичке конференције у Земуну, дао усмено своју часну свештеничку реч, да им га он није саопштио, те по томе да није могао ни „Заставин" млади солоједац — за ког и није речено, да је свештеник, ал се као непозват хтео да увуче у конференцију, што му није испало за руком од њега сазнати рад конференције, ког је он онако неистинито преставио; отпада наша сумња, да је он злоупотребио учествовање своје у реченој конференцији, и да је радикалима доставио њен рад. Јавна захвала. Позната у Земуну добротворка поштована госпођа Марија удова Ђуре Штрајхера , која је својим богатим ирилозима обдарила богато све земунске цркве, није заборавила и на нашу свету цркву, те је и њојзи са својим сином г. Шандором Штрајхером уваженим грађанином земунским поклонила лепу свилену одежду са прибором. Потписано братство и овим путем изриче поменутим приложницама своју искрену захвал^у, са жељом, да их свеблаги уздржи још много година у здрављу и задовољству, за што ће се они и у својим свагдањим молитвама свевишњему молити. Братство манастира Фенека. Госиођи Јелени удов. Теодоровић рођ. ДунђерСКИ 81 1 — 1 у Старом Футогу. Потписана онштина сматра за своју дужност, што сте јој два барјака од најФиније свиле са позлаћепим крстом и златним гомбама на поклон дали, да се Вами јавно за®али. Тим нам је дар милији био, што сте се нас, као наша некадања суграђанка еетила, те нам поклон баш у очи славе поеласте. На дан „Успенија пресвете Богородице" многобројни стран и побожни народ око цркве ишао је за њима и ми се пак исти дан после нодне с радошћу еећајући се Вас у најбољем задовољству проведосмо. Бог дао, да се на Вас и остали угледале и нашој Св. Цркви у помоћ притекли. Бог нека Вас награди за Ваше добро дело. У Пивница, 23. августа 1903. год. Ђорђе Добрић Милан Марковић парох. председник.