Српски сион

Б р. 1 6.

СРПСКИ СИОН

С тр . 507.

кад велите, да г. Епископ Михаило пријечи састанак епарх. скупштине, ви сте криви што се ни ова скупштина одржати могла није. И без Рентгенових зрака прозиремо вас у душу, ви то чините ради сујете и славе, коју хоћете пред масом да стечете и да као печурке преко ноћ наједном велики постанете: и посланици и проте и шта још не!? Упадаше у очи, да је свештенство ове дијецезе у особито лијепом броју заступљено на скупштини било, тако да их је свију тек десетак одсутно било ради оправданих запријека, док многи скупштинари: трговци, обртници и носједници не дођоше и скупштину ос-ујетише ! Та из самог Плашкога не виђесмо свију изабраних скупштинара, па онда из Оточца, Госпића, Удбине, Карловца итд. док свештенство из Зрмање, Лапца, Сјеничака, Костајнице, једном ријечи: са свих страна владичанства овог дође и изврши дужност своју. Не осврћемо се ни мало на дјетињске гласове оне, као да су свештеници наговарали своје парохијане-скупштинаре, да у скупштину не дође, јер већином одсутни са скупштине ове „патентирани су родољуби" ! И тако оставих Плашки и повратих се дому своме сјетан, невесео рад неодржане скунштине епархијске, ал' и забринут ради нојаве једне немиле. Опазих на име, да се свештенство овог владичанства личко и бановачко дијели у таборе као оно на Косову Мрњачевићи и зазебох на дну срца и јаукнух из свега гласа: „Јао мени до Бога милога"! Зар и код нас странке злосретне? Зар и у епарх. скупштини треба јуристанских измотација и адвокатских закерана, зар нијесмо сви једне странке Христове православне, синови једне свете правосл. српске цркве? Зар баш за то, што је с нама до сад маћухијски поступато, не умијемо сложити се и окупити се у једно коло и тражити нрава свога силом нам одузето; 1 ?! Скрените с пута тога браћо залутала, послушајте гласа Архипастира свога, који вас зове на сложан спасоносан и благословен рад, а људима, којима је работа такова хљеб насушни, не отимљите залогаја из уста! Скупштинар.

ЛИСТАК.

В е ст и (Ј1епа новнна). У накрачкој је епархији уведена ова лепа новпна, наиме заведена је по протопрезвитератима читуља, у коју ее уводи имена живих свештеника дотичног протопрезвитерата, која се кмена спомињу на служби, која се држи приликом братских зборова. У исту се уводе и имена умрлих свештеника из дотичног протопрезвитерата, и то овамо почам од 1897., која се такође на истој служби спомињу. Не би згорег било, да се исти обичај уведе и у осталим епархијама. Код римокатолика је тај лепи обичај, да се за сваког свештеника дотичне епархије, на три мисе чини помен за покој душе умрлога у свима црквама дотичне епархије. (Нове српске земљорадничке задруге.) 29) у Жировцу, 30) у В. Еикгигди. четврта. 31) у Јарку, са неограниченим удружењем. (Стипендисте народне.) По именику питомаца стипендијских заклада: Адамовића, Бајића, Бале, Бањанина, Божића, Вишошевића, Војновића, Зелића, Јовановића, Миладиновића, Моловића, Пајића, Петровића-Хариша, Путника, Рајачића, Раље, Сервијског, Текелије, Теофановића, Трандафила и срп. прав. народног црквенога клирикалнога школског фонда, уживало је њих 188 стипендије из речених фондова, од којих је 1 ишао у основну школу, 36 у гимназије и реалке, 4 у обртничке школе, 45 у препарандије, 2 у заводе за лепе вештине, 3 у војничке школе, 54 богослова. 15 правника, 11 медецинара, 11 филозофа, 5 техничара и 1 у консулску академију. Свега је издато 1902/3. на стипендије 68.985.80.

Позив на ерпско родољубље!* Потписом својим од 8. августа 1903. број 62, 655. висока краљ. земаљ. Влада одељ за унутарње послове, дозволила је српској православој црквеној општиниу Горњем Грачацу (Томингају), да може у сврху унутарњег уређења нове парохијалне цркве течајем једне године сакупљати прилоге у подручју краљевина Хрватске и Славоније. Поводом тијем обраћамо се на сваког при* Уредништво ће овог лиета радо примати миаодаре ва Г. Грачачку дрвву и на евоје их меето отцрављати. Уред.