Српски сион

С тр . 486.

СРПСКИ сион

Б р . 16.

несједињепа црква ", који потиче из доба прве половице прошлога века, и који се у самој Австрији, непознат будући, никако не употребљава, а уз то је још и нашој св. цркви против њене воље наметнут, тај назив као негативан, никако не означује позитивни њезин карактер, те и захтеву логичне дефиниције, по којој се биће исте (цркве) мора истаћи, како би се истоветност њена — за разлику од осталих хришћ. цркава — несумњиво утврдила, не одговара ни најмање, јер 1), реч „^песМвсћ" (грчка) означава националност, те према томе мање изражава битност наше цркве, јер је њезин Основаоц, коме је намера била да оснује не какву националну цркву за ову или ону народност, него цркву за читав род људски, таку и основао. Други васељенски цариградски црквени Сабор је утврдио дефиницију за исту цркву назвавши је: „једна, света, саборна (католичка) апостолска" црква, што пружа необорив доказ, да се опа не сме никако називати ни „грчка" ни „римска", ни инако другчије: 2.), што придев „несједињена" изражава нешто неопредељено, негативно, а никако позитивно, као што то изискује свака логична и разложна дефиниција; те да би се сазнало с ким она није сједињена, моралиби све хришћанске цркве, све вере и светске секте изређати, на. ипак не би дошли до позитивног назива, који би потпуно изражавао биће ове цркве. Још у најстаријем добу свете, саборне и апостолске цркве, када се она раширила по свему тада познатоме свету, уобичајило се било, делити једну, свету, саборну и апостолску цркву у две велике ноловице, — по свој прилици по угледу на деобу римског царства у две иоловице, — те је једна половица називана источном (опеп^аНа), а друга западном црквом (осмДепЈаНз есс1ез1а). Пошто је источна (саборна) католичка црква, — коју ми са свима нашој хришћанској управи повереним једноверцима исповедамо, нри свима догмама, предањима и учењу св. апостола и осталих светих отаца првих векова, као и у оиће у свему што спада у биће саборне цркве, стално и нецромељиво све до данашњег дана остала, то јој у првом реду припада епитет: „праБославна" (огЉо<1ох). Употреба досадањег, једино у австријској монархији нашој цркви придатог и једино овде познатог имена: „грчко несједињена", имала

би с тога у будуће, као неприкладна и нелогична престати, те место тога, овој цркви одговарајући и за њено биће потпуно изразиви назив, у употребу примити: „огЉос1ох, каЉоНзсће-опеп^аНбсће Кдгсће т (1еп к. к. бзЈеггекМзсћеп 81:аа1:еп, и „пракосиавнаА, сосорнаА, восточ« над церкокћ ко ц. кр. Дбстршски^а ДЈржаках^; ДрепткредшчТоаса сокорнТчелскх ЕТсерТка л рес(рТт8и8и а к. к. статбрш абстрТене — огЉоДоха саЉоНса огГеп^аИв Есс1е81а Јп 1трепо аибћчаса. 11 Православна, саборна, источна црква у аустријској монархији сада- се састоји из свију дијецеза, које се овде находе, наиме из: Арадске, Бачке, Буковинске, Далматинеке, Карлштадске. Будимске, Пакрачке, Сремске, Ердељске, Темишварске и Вршачке, које све заједничким учењем и хришћанском љубављу истинито снојене и сједињене, сачињивају једно црквено тело у опсегу Аустрије. Као део (грану) велике, саборне, источне цркве, одржава православну, саборну и источну Цркву у Аустрији њена посебна синодална уредба, те се тим њен положај као јединственог тела према појединим дијецезама (табсевапЕлгсћеп) — и онвх међу собом — као и управе појединих дијецеза, једино у духу (смислу) ове уредбе установљава. А. 0 одношају правоел. еаборне иеточне цркве у Ауетрији према држави. Црква је Христова божанствена установа, у којој се одгаја човечанство по наредби Божјој у хришћанској вери и животу за царство Божје. Она је спојена с човечанством и доноси свима људима без разлике народности по својој моћи и снази спасење и благослов, а њен је основ откровено слово Божје, које се садржи у св. писму и на њему основаном предању. То слово Божје мора она по науци Христовој да усади у срца верних и учврсти тако, да доноси зрео плод стоструко. Овом црквом управља и њу чува сама невидљива глава њена Исус Христос, чија је реч и наука тврдо крмило, којим Он доводи брод спасења, што га је сам сатрадио, у пристаниште вечног живота. И то чврсто крмило предао је Господ апостолима и њ&ховим последоваоцима-епископима у руке, да воде тај њима поверени брод заједнички, снажно и неуморно кроз бесне валове и опасно стење у приста-