Српски сион
1
Б р . 16.
СРПСКИ СИОН
Стр. 487.
ниште вечности, да га могу божакственом Творцу његовом добро сачуван повратити. Ну, црква је ззједница људи, који су уједно и графани државе, чија је власт као и она св. цркве од Бога. Циљ је државе благостање свију њених грађана. Црква и држава морају се различито дотицати у свом делокругу; обе власти иду за тим, да постигну сврхе, које не само једна другој сметају, но једна другу потпомаже, ако се само за постигнуће те сврхе употребе таква срества, која су ваљана и која сво.јој природи одговарају. Прави и сигурни еистем њихових узајамних одноишја лежи у томе, да се црква и држава међусобно потномажу у свом слободном и законом уређеном деловању, да. тако не господари држава над црквом, нити је остави без заштите своје и лиши права њених. Као што је држава овлаштена, управо дужна, да чува и унапређује црквене установе, као најбоље срество за унапређење државних интереса, а да при томе црквену власт ни најмање не окрњи и не повреди, тако и црква потпомаже државне циљеве, а да их својим природним срествима одређује. Обе су дакле власти у свом делокругу самосталне, и по томе је прква у вршењу својих природних права независно друштво. Наша св. црква, која између свију осталих повлачи облик управе своје из давне прошлости и рад свој покреће, и која је у свом унутарњем и спољашњем уређењу у току хршићанске ере најмањих промена претрпела, свагда се држала тога система, не губећи никад из вида речи свога божанственог Оснивача: „подајте цару царево, а Богу божије." Сво.јим слободнвјим епископалним системом подноси она сваки државни облик, јер уступа увек државном Ноглавару врховни надзор и нризнаје у њему своју заштиту и јаки ослонац. Али суштина цркве, њена унутрашњост, њено уређење и њена управа не спада у опсег владарев и његове владе, но искључиво и ли у сферу црквене јерархије. Епископи дакле имају да уређују само унутарње ствари цркве по начелима, која су прописали свети оци, да врше и бдују непрестано, да се чистота науке њихове нотпуно одржи. Само они имају да решавају сумње и мњења, кад се иста ио.јаве у свом заједничком саветовању, и да их зрело просуђеним закључцима примењују на ностојеће црквене законе
и установе. Исто тако морају само епископи устати против сваког унутарњег сметања у цркви. а уједно непрестано бринути се за њен процват, њено утврђење и њено више изображење. Православна саборна источна црква је по својој суштини самостална и у управи и старању за своје унутарње ствари независна је од државне власти, док се на против њена спољашња страна не сме извући испод уплива државе тим мање, што она само гада с пуним правом може тражити заштиту и потпору њену (државе). Какви предмети нрипадају овој или оној страни, то је врло важно питање, на које ћемо се потрудити, да одговоримо овако: I. У унутрашње ствари цркве, које црквеаа власт самостално врши, спадају: а., Вецонаука, надзор над чистотом догмата, као и књига одређених за верску наставу свештенства, народа и школске омладине, као и свих црквених књига. б., Облик и одређење богослужбених обреда и свечаности по месту, времену и броју. в., Свештеничка звања. г., Црквена дисциплина. д., Религиозна настава будућих свештеничких кандидата (богословски завод, њихова управа и надзор), народа и школске омладине. е., Испит и рукополагање служитеља св. олтара и попуњавање црквене службе. ж., Попуњавање упражњених дијецеза, привремено. з., Поделење виших црквених достојанства, постављање протопрезвитера, пароха, манастпрских настојатеља, професора богословије и других вероучитеља као и осталих црквених служитеља. и., Надзор над манастирима, њихове дисциилине и примање у калуђерство. ј., Проглашење за свеце благопокојних побожних хришћана. к., Поступак са моштима светитеља, освећеним сасудима за богослужење одређеним, зданијама и местом. л., Освећење за богослужење нужних утвари, здања и места. м., Вршење судства у чисто духовним стварима савести, или вршење верских и црквених дужности ио догматичким књигама, синодалним правилима и на њима основаном уставу.