Српски сион

С тр . 524.

СРПСКИ сион

Пошто је гореспоменутом наредбом одређено, да се приликом исповиједи служи и св. литургија, то је свештенство једнога протопрезвитерата ове године потакло мисао, да се на тој литургији чини спомен и умрлим из протопрезвитерата свештенипима. Г. епископ Мирон прихватио је ту мисао и издао сходну наредбу за све протопрезвитерате, а спомињање протегао је и на живе свештенике. 0 томе ево што говори г. епископ: »Особито је угодила души нашој жеља свештенства протопрезвитерата бјеловарскога, да се у сваком протопрезвитерату заведе Читуља упокојене браће свештеника из односног протопрезвитерата, и да се имена упокојених спомињу на св. литургији приликом исповиједи снештенства." „Упокојена браћа наша, мили су другови наши и сатрудбеници у винограду Господњем, позвани прије нас да даду праведноме Судији рачуна о животу своме и раду. Па кад нам је заповијеђено, да се молимо дрКгг зл дцбга, онда треба у молитвама нашима да се сјећамо упокојене браће наше, особито када знамо, да молитве наше могу да олакшају судбину њихову." „Зато радо одговарамо горњој жел.и свештенства протопрезвитерата бјеловарскога и поводом тијем наређујемо: 1.) да се у сваком протопрезвитерату код протопрезвитерског звања одмах заведе Читуља живих и помрлих свештеника у односном протопрезвитерату; 2.) у читуљу живих имају се унијети имена свију живих свештеника у протопрезвитерату. уз ознаку у загради, презимена њихових и мјеста службе; 3.) у читуљу мртвих имају се унијети имена, уз ознаку у загради презимена и мјеста службе, свију свештеника који су у протопрезвитерату помрли бар од године 1897. а то је од установљења заједничке свештеничке исповиједи у Богом чуваној епархији нашој; 4.) читуља та за сваки протопрезвитерат има се унијети у протопрезвитератску књижницу, и у истој чувати, а

сваке године доносити на свештеничку исповијед, односно на свету литургију која се с тим у свези служи; 5.) имена живш; и мртвнх свештеника из протопрезвитерата имају се спомињати на проскомидији, затим живих на литургији, оглашених додајући у почетној ектенији, послије ш плакакприр, ектенију: & дшлости. жизни, лш^к здр<ши, СП4СШИ, П0К4АШИ, Пр01|1ЕН1И И &СТМЛН11И Гр'к.И ИСПраКПЈнУи равшж К«Ж1И)(Х ГКА1|КНИки'8х (И/илрЈкж). а мртвих на обичном мјесту гдје се мртви спомињу, кадаје & оуслпши^х приношши; напошљетку, и живих и мртвих у молитви иослије освеЛења часних дарова за вријеме појања ирмсса', 6.) име свештеника који је у протопрезвитерату умро, има се брисати из читуље живих уз додатак знака крста пред име, и унијети у читул.у мртвих; а име свештеника који је прешао из једнога протопрезвитерата у други,једноставно се брише и уноси у читуљу онога протопрезвитератау који је дошао.« Други дио посланице гевори о расправама на овогодишњем братском сабору свештеничком и питању о којему се том приликом расправљало. Послије неких примједаба, у којима г. епископ даје напутке свештенству о припремању за расправљање на сабору братском, нрелази он на само питање, о којему се ове године расправљало. Питање се тицало повољних и неповољних за рад пастирски прилика у нашем црквеном и школском животу, те о држању свештенства према тим приликама. До каквог су резултата дошли поједини братски сабори расправљањем тога питања и шта поводом тога г. епископ свештенству своје дијецезе препоручује, то се најбоље види из саме посланице, која о томе говори овако: »Прелазећи на само питање, о којему се расправл^ало на овогодишњим братским саборима, констатујемо, да је свештенство сагласно у томе, да су ирилике нашега црквеиога и гиколскога живота за рад иастирски досша неповољне. и „Настаје дакле питање: како да се владамо у таквим приликама ?"