Српски сион
'• Г >р. 1?.
„На то питање може се дати само један правилан одговор." „Пастирско владање, особито у приликама какве су код нас, мора сеуправљати мастирском ревпошЛу и потпомагати иастирском мудрошЛу." „Гевносш је једна одлична цртадоброга пастира. Њоме вођен налази добар пастир свагда тачку, о коју може да одупре полугу рада свога, а мудрост је друго одлично својство његово, по коме је пастир кадар и у неповољнима приликама да дође до користи за пастирски рад свој." Оно што свештенство у црквеном и школском животу нашем налази незгодним, понајвише је по постанку своме такве природе, да се неда уклонити средствима, која су у рукама свештенству и духовној власти Па ипак добри иасшкри неће ни у таквим приликама устукнути, нити скрштенима рукама чекати, да им други уклоне с пута незгоде, него ће и сами властитом снагом својом савлађивати незгоде и тако си окретношћу и мудрошћу евојом осигураиати успјешан рад, а с тим упоредо указивати на недостатке уређења нашега црквено-просвјетнога живота. и потпомагати вољно сваки покрет, да се показани недостатци иушем свОЈим и начипом поправе." „Свијету, веригама гријеха окованом, био је потребан Спаситељ, а служба пастира цркве Христове и није друго, него раскивање верига грјеховних, свлађивање незгода и неприлика у животу људском. Зато браћо свештеници и сатрудбеници у винограду Господњем, оружајте се ревношЛу и мудрошКу, и слиједите у томе иримјвр св. аиостола и великих иастира цркве Христове, у којој и наш св. Сава треба да нам је примјер и учитељ. А уз то се треба Богу непрестано молитвама за помоћ обраћати." „Молитва и угледање у иримјере ревних и мудрих пастира јача нас и оспособљава, да можемо неприлике савлађивати, неприликама господарити, само ако је у нама праве и одлучне за то воље." „А да видите што јасније вољу своју и успјехе њене какови су и колики су,
СИОН С тр . 525.
ставите преда се огледало свакидашњега рада свога и огледајтс се у њему што чешће.« „То огледало сваком је пастиру његов иастирски дневник, у који записује он свакога дана иастирски рад свој, иастирске своје свакодневне успјехе и неуспјете. То је доброме пастиру надзорник највернији и најсавјеснији, контрола најправеднија, и вјерна слика рада његова и нерада.' „Заведите и савјесно водите свој иастирски диевник, који ће вам као чисто огледало показивати шта се све, уз помоћ Божју, покрај ревности свештеничке и мудрости, може и у данашњима приликама постићи, ако нам је свагда на уму и на срцу добро, срећа и напредак повјерене бризи и старању нашем пастве духовне.« То су главне мисли из иосланице ове високопреосвештеног г. епископа Мироиа. Мисли су то узвишене, у истину пастирске, савјети промишљени, напутци чисто апостолски. Из цијеле пак посланице издвајају се двије новине, за које се у нашој митрополији досада није знало. Која је од тих новина важнија, то је тешко рећи. Молитвено сиомињање свештенства на литургији, у коју је већ наводно споменутом наредбом г. епископа уплетено и мољење за умноЈсење љубави у кругу свештеничком, од великог је значења. Вођење пак иастирског дневника може да буде од неизмјерне користи за добар пастирски рад. Оно прво је наређено, а друго је само иреиоручено овом архипарстирском посланицом. Наредбу неће бити тешко извршити. Препоруку пак треба свештенство својски да прихвати. ТПто владика не види, што окружни протопрезвитер не опази, што нам брат не може да каже штедећи нашу осјетљивост, то ће нам интимни друг, иастирски дневник наш, показати. Као свједок вјерно извршене дужности, он ће нас најправедније у души и савјести нашој наградити. Али њему се неће сакрити ниједно занемарење дужности, па ће нас он осјетљиво и казнити за то. Већ зато