Српски сион
С тр . 516 СРПСКИ СИОН Б р . 17.
отаца својих наслиједпли завјет: главу дајем ал' вјере не дајем! Тако ће те сачувати душу своју Богу и цркви својој православној п милост Вожја биће с вама. Но оснм душе чувајте још и срце ваше. Кад сте иошли од куће своје у туђину, вп сте осим вјере ваше православне, понпјели са собом у срцу своме и љубав према дому и селу своме, љубав ирема љуби својој, дјеци и роду свом српском. Та у срцу вашем љубав, исто тако као и вјера, веже вас и у туђини за своје овдје на дому, у роду п иароду вашем. А кад вас веже љубав за своје, онда и сачувајте ту љубав, чисту п неокалзану, и према жени и дјеци, и према роду и народу своме. Та веза ваша вјере и љубавп ваше с нама овдје ваипша, написала је и менп и послала ми из \^е81 -8емеса под 7. Јула 1903. писмо, и у писму томе замолила ме овако: „ Свети владико, ми сви морамо и на свеце радити, јер госиодар наги неиозна свеца, осим само једне недјеље. Зато ми амерички Срби молимо архијереја нашега, да за наше гријехе, свету литургију рече. .." Хоћу мила дјецо моја духовна, свом душом и свим срцем мојим. Молим се Богу за вас, а у исти час кад вам ово пишем, позивам и све свештенство и народ владичанства нашега, да се и они заједно самном моле Богу за вас на литургији свакога свеца који не пане у недјељу, да се тако што пре домолимо Богу за гријехе наше, ради којпх смо се растали, да тима молитвама нашпма, што јачу одржимо везу вјере, наде и љубави међу нама овдје, и вама тамо у туђпни, и кроз то да нам што свечанији, што радоснији буде дан повратка вашега к иама, дан милога састанка с вама. А и ви тамо у Америци, потпомогиите молитве наше молитвама вашима, а те молитве поткријепите поштеним животом и радом вашпм, чистим и топлим срцем вашим, у коме чувајте свагда чисту вјеру православну, и топлу љубав вашу према Богу, цркви п свему што је ваше. Љубите један другога, и чувајте тамо у туђини и себе и један другога од свега, што је кадро да оштети православну душу вашу, и окаља добро срце ваше и образ српски. И тако заједничке молитве наше и настојавање потпомоћп ће, да се умање невоље наше, да се скрате дани раставнога, и по вас тамо и по нас овдје тешкога живота нашега, и да што прије дочекамо онај радосни дан, у који ћемо загрљени и чути и осјетити гдје нам срце срцу, својим бајним али јасним гласом, говори: не дијелимо се, браЛо, један од другога, никада више до вијека! А до тога дана радоснога, Бог мира и љубави нека буде с вама п међу вама. Амин! У Пакрацу на дан св. Спмеона ступника, 1903. године. Горе споменути смирени енископ М и р о н с. р. Број 172 ~ ех 1903. Ј през. Пречасном парохијеком евештенетву правосл. ерпске епархије Пакрачке Глас да су многе, архипастирском старању Нашем повјерене душе отишле у Америку на зараду, дао Нам је новода, да посланицом Нашом од 1.114. септембра 1901. бр. 113. през. ех 1901. преноручимо вама, браћо свештеници и сатрудници у винограду Господњем, да са одсељеницима из својих парохија што бољу везу подржавате, и за њих „се Вогу молите, да се у туђгши иеотуђе, да се неизгубе !" Надамо се да ниједан од вас није ту препоруку Нашу заборавио, занемарио, јер смо увјерени, да су вам свима познате све опасности, у које могу да запану