Српски сион

Б р . 17.

СРПСКИ СИОН

С тр . 517.

члановп цркве и народа нашег тамо у даљини, у туђини, ако буду сасвнјем одсјечени од тијела цркве и заједнице с нама. Уз то увјерени смо и о томе иотиуно, да сваки од вас може да предвиди и оно зло, које може настати, кад се ти одсељеници поврате у завичај свој, али са мислима и осјећајима, који неби вигае били у складу са духом цркве наше и народа, и то можда само с тога, што са одсељеницима нашима нисмо подржавали довољно везе духовне и срдачне, и тако и сами припомогли да се у туђини отуђе од нас, да се изгубе за цркву, за иарод наш. Препоручујемо с тога и поново свему свештенству Нашем, да поступа у смислу горње посланице Наше што савјесније, што ревносније. А да у започетоме правцу и даље постугшмо, дали су нам, није томе давно, повода, њеки парохије грубишнопољске парохијанци, који су се обратили на Нас из Америке писмом из Д^ев^-Зепеса од 7. јула о. г. јављајући Нам за посланицу, коју им је управио парох грубишнопољски, ,и молећи Нас у томе писму своме овако: „Свети владико, ми сви морамо и на свеце радити, јер госшодар наш не иозна свеца осим само једне недјеље. Зато ми амерички Срби молимо архи■јереја нашега, да за наше гријехе свету литургију рече." Та молба коснула се срца Нашега. Свијесг те у туђини браће наше, о томе, да чине гријех што раде на празнике црквом установљене, јер радити морају, а даље помисао, да они ни дане недјељне не проводе у онаквом празновању, каково је црква одредила, јер немају тамо свога ни храма, ни свештеника, опомиње све нас озбиљно, да се молби њиховој одазовемо сви свесрдно, јер су већ јако ријетке нарохије наше, а могуће и да нема парохије, из које није по који члан отишао у свијет иновјерни и иноплемени, тражећи посла и гријешећи по нужди против четврте заповиједи Божје, и нрве заповиједи црквене. С тога у бризи за спасење њихово, а у смислу и духу шесте заповиједи црквене, наређујемо овим, да се у свима црквама Вогом чуване еиархије Наше, нриносе молитве за ту браћу нашу на свакој празничној литургији, када празник не падне у недјељу. Те молитве имају се приносити онако, како је то назначено у ириложеном штампаном листу, који се има ради црквене употребе чувати у цркви, односно служебнику ирикључити. Извршењем овога налога има се почети са првим, по примитку налога, празником, који не падне у недјељу, и то тако, да се по обављеној проскомидији и већ окађеној цркви, дакле пред „Клагослокено цдрстко", сходном поуком објави народу повод наредби овој, и прочита архипастирска посланица Наша, коју смо управили духовној у Америци дјеци Нашој, те народ позове, да усрдно и побожно учествује у молитвама за своју у свпјету расијану, једновјерну и једнокрвну браћу, која се налазе у ванредно тешким и по тијело и по душу своју приликама. Тога ради шаљемо пречасности вашој довољан број *|. примјерака, тих прописаних молитава за цркве тамошње и архпву парох. звања, а уједно шаљемо вам и довољан број •]. нримјерака горње Наше архијерејске посланице, од које ће те такође један примјерак ставити у архиву парох. звања, а остале примјерке разаслати виђенијим парохијанима својим у Америци, или сами, или настојати, да их разашаљу родови њпхови у писмима својима, а с позивом, да ту посланицу Нашу прочита сваки за се, и да ју даде другима на читање; а којп не знају читати, тима да прочптају они, који су читању вјепгги. Ова наредба Наша о прпношењу прописаннх њоме молитава, има се тачно вршити све дотле, док се не опозове одавде. У Пакрацу, на дан св. Симеона ступника, 1903. године. т и р о н с. р. епискои.