Српски сион

В Р. 18.

СРПСКИ

Стг. 557.

Вини, јако всјачески благопотребен нам јест Синод под правлением Господина Блажењејгааго Патриарха нашего и дванадесЈат духовних различнаго чина лиц состојатисја имушчи. „Кину ИЦЈЕТХ ХСТАИ раЗИ^ЧИТИСА Ш дрјјгижк." Причти Соломонови гд. 18. ст. 1. 1. Господа Епископи, не вси, но њеци, иже не желајут верховному Синоду бити, сего словесе приличње держатсја, ибо игачут вини како разлучитисја Господина Натриарха, клера и народа, јако глави и другов своих, извјетом содержанија канонов свјаТих; јеже от многих и истиних проб јако солнце в полудне јасно јест: да сиј Господа Епископи, не токмо отрјевајут верховни Синод, јако сохранити им канони свјатија, јелико да болше преступајут их: отњудуже плоди сиј родишасја и раждајутсја: своему принципалу непокарјатисја и повељенија јего не слушати, но глаголати: Вог и цар мње судија, никтоже иниј. И тако без страха верховнаго Синода и свјатих канонов могут своеволствовати Господа Епископи, јако и досље своеволствоваша над убогим свјашченством, сие јест: мучиша, биша, арестираша и великија суми новец от них побраша. Которое все то может и ниње от части показатисја совершено же, ашче инквизиција во Их Епархии послетсја, показатисја имат. Таковаја ли дјела и поступки речених Епископо^ сохранение канонов сут?; њест сохранение но преступление. 2. Котори Господа Епископи отмешчут Синод, глагољушчесја сохранити канони, они болше разорјајут и вничтожајут их; ибо једин двје жени держит, други два једину держат, њеци же от них нерадјением своим, овци словеенија, за нихже пастир истини, пеликан небесни душу и кров своју пресвјатују излија, и сини божија сотвори, в сини вражија претвориша. И ашче Господа Епископи нежелајушчи Синода, в нуждњејших канонов несогласајут, ниже нуждњејшаја храњат, како јединое и весма малое хранити имут. Истина приличествует им причта сија Евангелскаја: вмкбди пожираготх, ко/иарк1 ж« и>ц'кждак>та.

3. Истина, јако и Господа Епископи сиј, по канонам вељат: Епископа без 12. тих Епископов судити немошчно, обаче и евјагачеников судити без 6 Епископов по каноном не могачно, дјаконов без трех. Но мало когда или никогда досеље на сих странах 12 Епископов обрјелосја, ниње же јегаче менше число, убо никогда они судитисја имут, ашче и великое преступление сотворјат; и тако всегда без суда бивајушче своеволство исполњати будут, синодалнаго суда небојашчесја. Агаче же хотјат они от 12 Еппскопов судитисја, подобает и им свјагаченики с шестију, дјакони же с треми Епископи судити: но сие никогда случилосја, ибо сиј Епископи сами судјат свјашченики и дјакони без Епископов (о да би и тако судили) и тако и они не исполњајут канонов но преступајут, и се сего ради творјат, ибо не бојатсја Синода, убо полезен јест Синод. 4. Јегда убо јединаго чина Епископскаго вси в Синодје будут, не без пристрастија будет, тогда пристрастија не будет, но по правосудију всја дјелатисја имут. К сему же и сие вједјети подобает, јако в Синодје не судјат лица, но канони свјатија и цјелост Синода полнаја. И тако Синод њест противен каноном, но болше и болше полезен. 5. Сиј Господа Епископи отметајушчи Синод, различнија бједи и напастн духовним мужем творјат, бијушчи их јако скоти, небојагачесја суда синодалнаго, јакоже Темигаварски Господин Епископ (Георгије Ноповић) честнија Протопресвитери и пресвитери многија бил, и отлучајугаче от служенија, јакоже тојже Г. Темигаварски отлучил попа Димитриа и Славонијски (Софроније Јовановић) попа Теодора, и оравичкија калугери всја, развје јединаго, за то је, что јему они недагаа 7768 фор. и окрут Архимандритскиј, јакоже показати имат их мемориал. Кому сиј прибјегнут суда искати, агаче не будет Синода; и ограбление имјенија, по смерти свјагаченика оставшее", јакоже тојже паки Славонијски, не нови но стари (Никифор Стефановић) ограбил умершаго свјашченика Теофана все имјение, остав-