Српски сион

Стр. 556

СРПСКИ

сион

Бр. 18.

усклади списа (гоћгћга ас^огит). Странка, ко.ја ирћзпв даје. нлаћа иоипарину и нризивн) та ксу. У таким парнпцама, које су завршене одЛЈчујућом заклетвом, или признањем, иред судом. илн рег поп уеп1(;, или поп <3.еГеп(111;, нема места призиву ; 8а парнице, које су у иризиву биле, те у црквеном Савегу или у св. Синоду изгубљене, па иугем ђепеИсгаш шт јисИси обновљене, и оиет у I. инштанцији пзгубљене, пема такође више иризива. Садвае арреПаШез деле се у три класе, наиме 1., арре11аМ1е8 уреда ради, 2., аре11аШ1е8 ире извршења о уложеном призиву, и 3., арре11аМ1е8 после извршења о уложеном призиву. У I. класу сиадају пресуде, које садрже иотпуно разрешење брачне везе, и уништење које тајнг, и у манастирским рачунима. У II. класу спадају пресуде, које садрже неразрешење брачне везе, деградацију којег свештеника-, свргнуће с каквог достојанства, или одузимање бенефиција (сЈерозШо рег аеп1епИат), екскомуникацију, анатему или хп^егсИс*. У III. класу спадају пресуде, које садрже оделу од стола и постеље, одступање од заруке, Шгћа&о таМтопп и све остале, овде не споменуте. Може се призив уложити и у оћјесМз соп(;еп1;1о818 (где се парбе међусобно две приватне странке) против сваке привремене иресуде, која има снагу дефинитивну; кад се једној или другој странци дозволи одлучујућа заклетва пре полагања исте на уложени призив. Ако је који свештеник дијецезе — без обзира на достојанство — у званичењу непослужан епископу или дијецезанском Савету, то је овлашген епискои или дијецезански Савег, тога дигнути од звања и бенефиција и држати га дотле тако, докле не нослуша. То је чиста сепзига есс1е81а8Мса, где нема призива. Кад се на темељу извршене истраге нротив ког свештеника поведе парница на свргнуће истог или деградацију, то је дужан дијецезански Савет, да промисли, да ли ће оптужени свештеник, који је занемарио своје дужности или на саблазан служио, и за трајања парнице моћи на сазидање својих парохијана или сво.јих иодручних служити или не, те у носледњем случају лишиће га с места звања и једног дела бенефиција.

Сат18ае ашптапае расправљају се, као и све важније парнице по судском нодступку. Садзае радрегит е!; т18сгађј1ит регзопагит, морају се пре других предузимати и решавати. У остатом држаке се епископи источне цркве свију у опће важећих правила и одлука у судском поступку. Ва цео енископски Јредовни персонал, као и за дпјецезански Савет, вреде као и за остале .јавне званичнике постојећи штатути и одредбе, те им стога спада у дужност иолагање службене заклетве, да ће православној, саборној, источно.ј цркви, Његовом Величанству и епискоиу, верни и привржени бити, да ће дужпости звања свога тачно испуњавати, и интересе дијецезе, по правилима, што их св. Синод прописује и по наредбама свога епископа, савесно руковати. У Бечу, 18./1. маја, 1851. Јосиф, с. р. Патријарх Евгеније Јоваиовић, с. р. Еиископ горњо-карловачки, Стефан Крагујевић, с. р. Епископ пакрачки.

Народни сабор од 1744 Прилог за иеторију српеких еабора. Приопштио • д. Р. У 9. и 10. тачци саборских закључака говор је о синоду, у ком би било осим патријарха као председника, 12 духовних лица. И ако је на закључке саборске пристао патријар Арсеније IV., епископи: Висарион Павловић, бачки, Павле Ненадовић, карлштатски и Софроније Јовановић, славонски, остали епископи као да нису на њих пристали, што се може извести из тога, што нису под њих потписани. Да нису на њих пристали, бар на 9. и 10. тачку, може се извести из тога, што је сабор упутио одговор на непристајање неких епископа, који је г. Јакшић навео у својој поменутој књизи у кратком изводу на стр. 97—9. Ми ћемо овде навести у целости саборски одговор на приговоре епископске. Исти гласи: