Српски сион

Б р . 18.

СРИСКИ СИОН

О тр . 555.

Чиновницима дијецезанског Савета дозначиће се, V накнаду за уложени труд око вршења тих нослова, из еиархијског иметка, где га има, примерна годишња новчана награда, а уз то, кад се на комисије и истраге ван резиденције или њиховог места буду слали, даће им се као и другим јавним чиновницима, за пут и храну трошкови, односно дневнице. Где нема на расположењу таквог иметка, те се таксама дијецезанског Савета не могу трошкови подмирити. ту би имала држава припомоћи, јер ти судови постоје и имају постојати за пре тежну класу људи, који иодуппру добро државе и који су у.једно врсни државници. Има се пазити, да се никакви приговори нротив објава, позива, тужаба, асЂогаи и т. д. с цравом не узмогну чинити; ако би пак тај случај наступио, то не могу аПе^аИопен ш ехсерМу18 парбени списи обе стране више од три, у главној ствари (111 тегНо) не више од четири (у брачним сноровима пет) протегнути се. Само у приватним споровима може бити осуде рег поп уепН, кад су позване странке да особно нредстану. Осуда рег поп <1е1епс1Н може такођер само у каквој нриватној ствари бити, кад је странци налогом дијецезанског Савета заиове!ђено, да у непрекорачивом року, има подастрти своје очитовање, на се ова оглуши том налогу и оправдано не извини. Тужба' и парнички списи имају се подносити дијецезанском Савету 111 <ћгр1о, један иримерак са, а други без прилога. У брачним сиоровима и свуда, где се држи да је нужно суочење, странке су дужне, да лично предстану дијецезанскоа Саветном заседању. Ако странке у којој садаа ртЛНса не ће да одговоре, то ће дијецезански Савет нритражити помоћ световног поглаварства, а свепггенике црквеном казном (сепзпгае Есс1е81абМсае) обложити, и тако на послупшост притећи. У приватним стварима, ако тужитељ не би хтео доћи, то ће његова. тужба брисана бити. Еао што у дијецезанском Саветском заседању усмено, тако и иисмено у тужбама и парничним списима, морају странке своју невољу пристојно и с уздржљивошћу износити, а они, који су окорни, биће укором, умереним затвором или новчаном глобом кажњени. У свима парницама дијецезански Савет ће

Једнако иоступати, као основно правило има свуда важити: да нико непреслушан не буде осуђен. Тужбе око „мога" и „твога", гледаће се, да се на леп начин путем нагоде реше. За време парнице не сме бити никакве новотарије; каткад сме сам дијецезански Савет забрану или узапћење ставити или исту потражити. Што се тиче гете<Иа јпт, ту ће се дијецезански Савет равнати према томе, шта у том погледу постоји код цивилних судова у разним круновинама. При аиликацији разних могућних случајева на законе и у судачким парничним одлукама, има служити као директива: 1. Свето писмо, т. ј. стари и нови завет. 2. Апостолски канони. 3. Правила 7 васељенских и 9 помесних сабора, које правосл. саборна црква признаје. 4. У 2. канону 6. трулског сабора именовани свети оци. 5. Право црквено, названо „Крмчија." 6. Односно манастирског заита, досада уведена монашка правила, као и она, која ће у бидуће св. Синод доносити. Свака, а особито негативна одлука, мора бити разлозима пропраћена. Свакој странци мора се издати на њен захтев одлука, било усмено или писмено нрема њеној молби. За издавање и достављане пресуде, мора бити одређена такса. Ако су у дпјецез. Саветским приликама епископ или приседници заинтересовани, то ови имају од суда изостати, а на њихово место ће председник односно заменик му иозвати друга способна лица. Исто бива и кад су приседници запречени да дођу. Заинтересовање рачуна се у линији крвног сродства до 8., а у линији својте до 4. степена укључиво, како то источна црква рачуна. Ако су странке незадовољне са пресудом дијецезанског Савета, то морају у року од 10 дана од дана публиковања односне нресуде, призив уложити, а за 3 месеце иарницу поднети црквеном Савету, као другој инштанцији, иначе ће се извести пресуда дијецезанског Савета. У (призив) морају се увек апелацијони (призивни) разлози јасно навести. За призив мора се посебном одлуком одлучити, да ли су и како су дозвољени. Поднесак пресуде у оригиналу бива по