Српски сион

С тр 554. СРПСКИ СИОН Б р . 18.

опази какав недостатак, одмах ће известпти еиископа и поверенство које расправља оставину, и ствари, које парохији или цркви цринадају, има у присутности црквених тутора преузети. IV. При саветовањима овог духовног суда председава дијецазан, епископ, а ако је он запречен, онда по чину најстарији члан, остали приседници седе ио реду свог достојанства и старости. Ео носледњи седи, гласа увек први. Председник руководи саветовања, сабира гла-. сове, а закључци постају по гласовима, којима се енископ нридружи. Било да он већини, било мањини приступи, из разлога, које ће ои навести, одлучује његов један једини глас, као јединог правог судца црквеног по канонима; ако епискон није присутан у седници, то сваки закључак, да постане ваљан, треба његове потврде. Епископ је за све у својој дијецези одговоран, а само тако може бити одговоран. Седнички записник води секретар или актуар. По свршеном саветовању потписују епископ и сви дијецезански саветници записник, у ком морају уврштени бити не само закључци, него и разлози и засебна мњења, ако их је било, и тада долази отнрављање. За донашање правоваљаних закључака дијецеланског Оавета, нужно је осим председника, да су још најмање три члана присутна. Ако који свештенвк против своје заклетве радећи, доводи цркву у оиасиост, то ће епископ сам све што је потребно наредити и извршити. Кад се упразни владичанска столипа, не нрелазе лична права епископска на администратора владичанства (ако није епискон), него прелазе на патријаршију, и до попуњења владичанске столице дозвољен је призив на Патријарха против свију наредаба и одлука дијецезанског Савета. Тај администратор мора се држати закључака, које је дијецезански Савет већином гласова донео. Прети ли цркви каква опасност, онда он наређује независно од дијецезанског Савета што је нужно, и извешћује о том Патријарха. Дијецезански Савет у вршењу духовне судбености чини потребне испите и истраге преко својих чланова или других свештеничких лица, и ако епископу мора бити остављено право, да он одлучује о привременој суспензији од ког било црквеног или свештеничког, учитељ-

ског и душобрижничког звања, као и богослужења; то ипак мора преступ, на ком се базира суспензија, испитан и претресен бити у дијецезанском Савету, и оно што је право изрећи. Свешгеничка лице, кад се као сведоци нреслушати имају, позивају дотичне духовне власти, а световњаке опет световне области. Заклињање и иреслушавање сведока, обавља се у дијецезанском Савету или у њиховом обиталишту преко изасланих свештеничких лица. Сведоке друге које вероисиоведи, заклиње и преслушава, на молбу дијецезанског Савета, њихова власт. Расправе у дијецезанском Савету су усмене или писмене, према разноликости и својству предмета. У важним предметима и у свима онима. који се тичу тајана има бити поступак писмен, при чему бива проста црквена процедура, у којој странке опширно могу изложити све, што је потребно за изрицање образложене пресуде. Дијецезански Савет даће увек подужи рок за иодастирање парбених списа. Последња реч припада онтуженоме. Ради одбране брака и осталих тајана, поставиће се саветски фишкал. Овај је уједно и тужилац ех оШст против криваца. У управи црквеног иметка имаће и дијецезански Савет такођер учешћа онако, као и у духовном судству. Ако би он приметио, да епископ нешто наређује, што иде на очиглед и штету црквеног иметка и добротворних заклада, то је неодложно дужан, да о том учини пријаву Патријарху, који ће у тој ствари даље уредовати. Сва та горенаведена епископска уредовна оделења имају заједничко име „Епископија"; с тога се морају сви списи, ма како се звали, поднесци, молбе, извешћа, дописи и т. д. управити на „правосл. соборну источну Еписконију" и у уручбени занисник завести. Референти станују у месту епископске резиденције, а остали чланови дијецезанског Савета долазе само у оне седнице, кад се расирављају њима додељени предмети. Дијецезански Савет држи своје седнице сваких 14 дана или сваког месеца једаред, према пословима и остнје на окупу, док се не расправе сви приспели предмети. У прешним случајевима може епискои сазвати Савет у ванредно заседање.